У градској капели у Плужинама однедавно се не служи пиће приликом одавања поште преминулом. То је препорука коју је донела Скупштина тог града, преноси РТЦГ.
„Као у много чему и то смо ми претворили и ту сахрану смо претворили у некакав кич, у оно што тај моменат не заслужује“, прича за становник Плужина Мирко Вуковић.
Међутим, што се пиће служило испред градске капеле у Плужинама, служило се, више не може.
Скупштина тог града недавно донела је закључак да се током одавања поште преминулом прекине са тим обичајем. Разлог је практичне природе, објашњава председник те општине.
„Да се прекине да би се помогло становништву да се не оптерећује тражењем људи који би то радили. Није ту било других разлога“, објашњава Слободан Делић, председник општине Плужине.
И док се традиција све више прилагођава граду, у пивским селима она се љубоморно чува. У селу Горњи Унач живи брачни пар Миличић, Његован и Анђелија, обоје загазили у девету деценију. Одлазак на саучешћа њима је питање дужности.
Његован Миличић на питање како замишља испраћај на онај свет одговара:
„Као и вазда нашим прецима и још боље, зато што смо у бољој ситуацији и кад мене положе нимало се не плашим. Лепо као што сам ја испратио моје родитеље, мајку и оца ни више ни мање“.
Зато су својој деци оставили у аманет како да дочекају све оне који ће доћи да њих испрате на вечни починак.
„Кад умремо да нам закољу јуне. Ми већ имамо у нашој штали, по једно теле оставимо добро, имам троје сад па да бирају како буде потреба ако хоће све троје“, казао је Миличић.
А оно што забрињава више од нестајања обичаја је то што се у Плужинама више умире него ли рађа.
„Нема више ко у Пиви у селима ни ко да укопа ако не дођу Пивљани, родбина кумови и породица покојника из Никшића и других места“, прича Вуковић.
Према последњем попису у Плужинама је свега 3.500 становника, што је три пута мање него пре 30 година.
„Човек са смрћу не престаје да живи, он живи у народу у сећању, живи у успомени“, казао је Мирко Вуковић, становник Плужина.