Николин отац Ришар је преминуо од анеуризме у 31. години живота, играјући професионалну кошарку – док се налазио на линији за слободна бацања колабирао је, а Никола је за то време био на трибинама с мајком.
Када је постао отац, борио се да савлада страх од умирања.
„Истина је да ми је било компликовано да играм. Када ми је отац умро, имао сам две и по године. Тако да сам до треће године мог сина прошла кроз тежак период. Само бити у стању да играм био је изазов. Имао сам утисак да се нећу вратити. Био сам убеђен да ће се исто десити и мени и да ћу напустити породицу. Замолио сам супругу да не долази на утакмице јер сам желео да их видим на трибинама. Психички, било ми је јако, веома тешко. Биле су то тешке сезоне у Шарлоту. Јер то је заправо био део целе ствари. Признајем да сам плакао пре утакмица мислећи да се нећу вратити кући“, истакао је Батум.
Припремајући се за НБА драфт, дијагностифкован му је проблем са срцем на тестовима које је обавило медицинско особље Торонто Репторса.
На крају је му је одобрено учешће и изабран је као 25. на драфту 2008. године. Али, захтев да подели медицинску историју своје породице, поново се суочио са смрћу свог оца.
„Било је ужасно јер сам морао да проживљавам из минута у минут уз доктора који је рекао шта се догодило и његову дијагнозу“, присећа се искуства и додатне НБА везе са траумом која је проистекла из ране фазе његовог живота.
Батум је имао тешко време у Шарлоту у ком је играо од 2015, а по завршетку петогодишњег боравка у тој екипи јавно се извинио због лоших партија и истакао да није желео да говори о проблемима са менталним здрављем.