На мечу против Асвела могли сте да видите колико се Трифуновић опустио, да игра добру кошарку, радовао се приликом поена, а чак је у неколико наврата натерао и Обрадовића да му пружи подршку и потапше по рамену.
Трифуновића је Обрадовић после утакмице са Асвелом назвао и „најважнијим играчем у тиму".
„Урош је кључни играч нашег тима, њему највише верујем. Игра фантастичну одбрану. У последњим секундама првог полувремена направио је сјајну ротацију, човек је убацио преко руке и на томе сам му честитао. Преломио је то у односу на прошлу годину, изузетно нам је важан играч и честитам му како игра ову сезону. Треба да буде агресивнији, посебно у нападу. Не као прошле године да мисли да ће остати на терену ако постигне кош. Него да буде агресивнији и пику и свему“, рекао је Обрадовић.
Довољно је само погледати Трифуновићеве учинке у Евролиги, као и минутажу, и постаће јасно да његов учинак расте.
Рецимо, против Бајерна је играо 18 минута, против Макабија 17, Басконије 25, Валенсије 24, Звезде 19, Асвела 14. Пре тога је у буквално свим мечевима био испод 10 минута.
Самим тим расте и учинак.
Басконији је Трифуновић убацио 15 поена, Валенсији девет, Асвелу седам поена, што је разлика у односу на само 2,4 поена колико је давао просечно.
Трифуновић је и у АБА лиги подигао учинке, па је тако ФМП-у убацио 14 поена, Игокеи 12, Дербију 13, а Морнару 9 и то све у последњих шест кола.
Заправо, поени нису најважнији када је Трифуновићу питању. На то је указао и Обрадовић који је задовољан учинком младог Урошау одбрани.
Обрадовић је селектирао екипу тако да има на располагању играче са великим телом, да често игра са високом петорком, па тако када Трифуновић стане на позицију три, а Јанис Папапетру на позицију четири, противничким екипама је јако тешко да прођу. Када на све то петицу покрива на пример Лесор, а кеца Алекса Аврамовић...
Ако ништа, висине не недостаје у дефанзиви.
Трифуновић је неретко и једини српски играч у постави, или један од двојице, тако да је његов учинак и са те стране јако важан јер ради посао који су некада радили Драган Милосављевић и Владимир Лучић. И није случајно већ у каријери био капитен Партизана.
Када је Партизан на позицију три довео протеклог лета Јаниса Папапетруа и Џејмса Нанелија, Трифуновићу сигурно није било лако да се избори за место под сунцем, али делује да је успео у томе и да је пронашао улогу.
Зато су дошле боље бројке, зато је дошла боља одбрана, зато су дошле похвале од тренера.
Пред Трифуновићем је тек тежак рад и даље напредовање. Далеко од тога да је нешто велико урадио, али да је напредак присутан и очигледан, да је постао важан за Партизан – то свакако.