Стручњаци сматрају да посетиоцима древних јавних купатила испадало камење са накита по базенима и завршавало у канализацији, све док није откривено у ископинама. Претпоставља се да је камење испадало из прстенова јер је лепак вероватно слабио у парним купатилима.
То су били угравирани драгуљи, једва неколико милиметара у пречнику, чија изванредна занатска вештина указује да су у своје време – крајем 2. или 3. века – били скупи предмети.
Један купач је изгубио аметист који приказује Венеру, држећи или цвет или огледало. Други је изгубио црвено-браон јаспис са сатиром који седи на стенама поред светог стуба.
Стручњак који води ископавање купатила Френк Гјеко био је запањен колекцијом:
„Невероватно је. Само су испадали из прстенова људи који су користили купатила. Били су постављени биљним лепком и, у врелом и знојавом купатилу, испали су из прстена. Можда нису ни примећивали док не би стигли кући“, рекао је он.
Чини се да су Римљани били суочени са дилемом са којом се и данас суочавамо: да ли ризиковати да се изгубе драгоцености у води или да их украде лопов док су се купали.
То се огледа у неколико „плоча са проклетством“ пронађених на више места, на којима се жели освета починиоцима таквих злочина.
Једна од тих клетви усмерена је на крадљивца прстенова:
„Све док неко, било да је роб или слободан, ћути или нешто зна о томе, може бити проклет на крв, очи и сваки уд, па чак и да му сва црева буду сасвим поједена ако је украо прстен.”
Купатило је било поред најважније римске тврђаве на Хадријановом зиду, северној граници царства, која је имала елитну коњичку јединицу и везе са царским двором, пише Гардијан.
Ископавања ће се наставити следеће године, али докази који су до сада пронађени – укључујући плочице са царским жигом – сугеришу да је комплекс купатила био монументалан и раскошан.
„Не можете наћи такве драгуље на римским локацијама ниског статуса. Дакле, они нису нешто што би носили сиромашни“, рекао је Гјеко.
Осим њихове декоративне сврхе, као прстење које носе мушкарци и жене, постојала је симболика унутар њихових слика. Новооткривени дубоки детаљи укључују војне теме, као што је бог Марс који држи копље, и плодност, посебно шармантна слика миша који грицка грану – Римљани су мишеве видели као симболе поновног рођења или плодности.
„Неки од дубоких записа су минускуални, око 5 мм; 16 мм је највећи дубоки запис. Занатско умеће да се гравирају тако мале ствари је невероватно.”
Открића из одвода такође укључују више од 40 женских укосница и 35 стаклених перли, вероватно из огрлице.