Карневал у Венецији се организује једном годишње. Почетак и крај карневала су директно везани за црквени календар Католичке цркве.
Карневал се завршава сваке године на католички празник Martedi Grasso, 40 дана пре Ускрса.
Према предању, почетак карневала датира из дванаестог века и победе Венецијанске републикенад патријаршијом Аквилеја.
Усхићени вестима о победи, грађани су се окупили на тргу Светог Марка у Венецијии отпочели са слављем. Претпоставља се да је карневал почео у овом периоду, мада је озваничен тек у периоду Ренесансе.
У 17. и 18. веку, Венецијански карневал постаје надалеко позната манифестација
. Ипак, 1797. године аустријски цар забрањује организовање, као и ношење маски. Ова манифестација је обновљена тек 1979. године на иницијативу италијанске владе.
Карневал у Венецији сваке године има другачију тему карневала. У суштини, то значи да већ добро познат програм карневала, са тачно дефинисаним манифестацијама сваког дана трајања карневала, може претрпети само минијатурне измене.
Карневал отпочиње церемонијом отварања, коју прати реприза церемоније отварања следећег дана.
Затим следе: поворка Марија (дванаест младих венецијанских девојака), ишчекивање анђела и лет анђела, ишчекивање орла и лет орла.
Последњег дана карневала одржава се церемонија затварања на Тргу Светог Марка, при чему се крунише Марија, једна од венецијанских девојака која је победила на такмичењу за најлепшу Марију тренутног издања карневала.
Млечани тада пале лутке и терају зле духове из града, слави се до дубоко у ноћ.
Звонима се оглашава крај карневала и тада званично почиње пост.