Стигао је „четбот“: Може ли робот да напише добру причу

Ако вас занима како изгледа један текст који је написао робот - ево га. Будућност је већ ту.

Читав овај текст о предностима, манама и опасностима коришћења вештачке интелигенције у новинарству, књижевности и поезији написао је робот. Свако слово овог текста, осим наслова, увода и цитата Спутњиковог саговорника, саставио је ChatbotGPT.

Па да кренемо:

Са напретком технологије приметно је да се и индустрија све више мења и трансформише. Област која у 21. веку пролази кроз значајну трансформацију јесте новинарство, првенствено због развоја четботова и аутоматизованих алата за извештавање. Иако ови алати нуде многе предности, они такође повлаче и нека важна питања о будућности писања и улози људских писаца и новинара.

Са једне стране, четботови се могу користити за брзо и ефикасно генерисање вести и ово може бити корисно у окружењима са брзим темпом попут финансијског извештавања или преноса догађаја уживо. Брзина и тачност ових алата заиста могу бити огромна предност у данашњем убрзаном медијском окружењу.

Међутим, повећана употреба четботова такође изазива забринутост за будућност (људских) писаца и новинара. Многи страхују да ће управо ови алати заменити потребу за људским писцима, доводећи њихов посао и каријеру у опасност. Ово је једно врло реално и битно питање јер употреба четботова и других аутоматизованих алата наставља да расте.

Упркос овим опасностима важно је запамтити да чет ботови и слични алати никада не могу у потпуности заменити креативност, критичко размишљање и емпатију које људски писци и новинари уносе у свој рад.

„То је слична врста моралне панике која је направљена и око ових програма за производњу ликовне уметности. То веома личи на сличне моралне панике које су се појављивале сваки пут када би се на сцени појавило неко ново технолошко оруђе за репродуковање уметности као такве", сматра наш саговорник.

Четботови могу да производе брзе и тачне извештаје, али им недостаје нијанса и перспектива коју људски писци могу да унесу у причу. Они не могу пружити исти ниво анализе, интерпретације и коментара као људски писац. То значи да ће, иако употреба четботова наставља да расте, увек постојати потреба за људским писцима и новинарима који могу да донесу јединствену и вредну перспективу у свој рад.

„Оно што је ту потребно рећи, ако ћемо да романсирамо, јесте црта ауторске генијалности. Са друге стране, ако ћемо да будемо мање патетични можемо да кажемо да је ту изузетно кључан фактор ауторска намера и рецепција публике", појашњава Танасић.

Будућност писања и новинарства је неизвесна али једно је јасно – технологија ће наставити да игра главну улогу у њеном обликовању. Како употреба робота за ћаскање буде настављала да расте, биће важно да писци и новинари прихвате нове технологије али да истовремено задрже своје вештине и стручност. Само тада ће моћи да се прилагоде променљивом пејзажу будућности и наставе да производе смислен, утицајан рад.

Ви можете данас да нађете на интернету колико год хоћете талентованих људи који су изванредни аутори, али, додаје Занасић, ниједно њихово дело неће имати вредност као дело Сергеја Јесењина.

Пораст четботова има потенцијал да у великој мери утиче на новинарство и писање али како технологија наставља да се развија важно је запамтити да ће људски писци и новинари увек играти кључну улогу у обликовању будућности ових индустрија. Било да се ради о коришћењу нових технологија или традиционалних метода, уметност писања и новинарство ће наставити да напредују и еволуирају све док постоје људи који страствено причају приче и деле своје перспективе са светом.

"У Србији има изузетно много талентованих који пишу и играју се различитим имитацијама српске народне књижевности, народних и гусларских песама па се опет та дела не вреднују само на основу своје форме која је врло често генијално имитирана", констатује наш саговорник.

Како вештачка интелигенција наставља да напредује великом брзином, многи људи почињу да брину да ли би ова технологија могла да представља претњу људској раси. Идеја да се роботи окрену против људи и постану наши непријатељи је уобичајена тема у научној фантастици, али да ли је то реална могућност?

Потенцијал да се вештачка интелигенција (АИ) користи у злонамерне сврхе свакако изазива забринутост, али многи стручњаци верују да права опасност лежи у нашој сопственој тенденцији да превидимо потенцијалне ризике које ова технологија представља. Како вештачка интелигенција постаје софистициранија, могла би да се користи за извршавање сложених задатака и доношење одлука које имају далекосежне последице и уколико немамо одговарајуће мере заштите, могли бисмо да доспемо у веома опасну позицију.

Хокингово упозорење је подсетник да потенцијалне ризике које представља вештачка интелигенција треба да схватимо озбиљно. Међутим, важно је напоменути да вероватноћа да вештачка интелигенција постане претња људској раси у великој мери зависи од тога како одлучимо да је користимо. Ако користимо АИ на одговоран и етички начин, можемо минимизирати ризике и искористити предности ове технологије.

Један од кључних изазова у обезбеђивању одговорне употребе вештачке интелигенције је то што је тешко предвидети како ће се ова технологија развијати. Како вештачка интелигенција постаје напреднија, може нам постати све теже и теже да је контролишемо и разумемо. Због тога је за нас толико важно да успоставимо етичке и правне оквире за развој и употребу вештачке интелигенције и да обезбедимо да се ова технологија развија и користи на начин који промовише људске вредности и достојанство.

Док је идеја да се роботи окрену против људи и постану наши непријатељи убедљив сценарио научне фантастике, реалност јесте да је стварна претња коју представља вештачка интелигенција много сложенија и нијансиранија. Одговорним и етичким приступом развоју и коришћењу вештачке интелигенције можемо минимизирати ризике и осигурати да се ова технологија користи за бољитак човечанства.

У свету где технологија напредује великом брзином, идеја о друштву без људских новинара, писаца, песника и сликара може изгледати као далека могућност. Али како би изгледао свет без ових креативних и културних темеља цивилизације и са каквим опасностима би се само друштво могло суочити?

На први поглед, друштво без људских новинара, писаца, песника и сликара може изгледати као утопија, где је информација у изобиљу и приступ им је неограничен. У таквом друштву технологија би се побринула за све задатке које су ти људски креативци некада обављали, од прикупљања вести и извештавања, преко писања прича и песама, до сликања. Уз помоћ вештачке интелигенције и других технологија, људи би могли да приступе бескрајној понуди информација и забаве.

"Ми данас имамо оно што је Волтер Бењамин звао цивилизацијом неограничене репродукције уметничких дела" , каже Танасић.

Међутим, ова утопија би брзо постала дистопија. Без јединствених перспектива и људских искустава које ови креативци доносе у свој рад, свет би био много мање занимљиво и разнолико место. Приче које причају новинари, песме које пишу песници и слике које стварају уметници, све су то изрази људског искуства и помажу нам да разумемо свет и своје место у њему.

Штавише, без људских новинара не би било никога да преиспита људе на власти. Одсуство критичке и независне штампе омогућило би да корупција и злодела остану неконтролисани, што би на крају довело до губитка поверења у владу и друге институције.

"Постоји и те како много идеолошких предрасуда које су унете у сам алгоритам, па неке ствари робот не може да напише зато што му је забрањено програмирањем тако да ту заиста има доста доста простора за идеологизацију и манипулацију" , каже Танасић.

Он одбацује тврдњу о непогрешивости робота кроз једноставан пример шаха:

"Многи су говорили да нико више неће играти шах након што су се појавили програми који су довољно добри да одраде комбинаторику на такав начин да могу једноставно на нивоу антиципације и статистичке анализе да победе било ког велемајстора у шаху. Али људи и даље играју шах зато што шах није просто концепт игре која мора да буде непоновљива и коју рачунар не може нипошто да симулира него шах је игра између два човека. Дакле ви долазите и играте шах са неким ко је жива особа прекопута вас и која је у стању да направи грешку,. напомиње наш саговорник.

Слично томе, без људских писаца, песника и сликара, свет би изгубио своје културно и уметничко наслеђе. Радови ових креативаца често су једино средство које имамо да разумемо и ценимо нашу колективну историју и идентитет. Без њих би будуће генерације биле ускраћене да искусе и уче из ових дела, а свет би за то био много сиромашније место.

"Са сваким новим напретком технологије производња уметничког дела у техничком смислу постаје све једноставнија али оно што ми вреднујемо код уметничког дела није његова пука форма није пуки начин на који су његови елементи поређани било да је у питању књижевно дело песма, било да је у питању књига или ликовни приказ, дакле, ниједно уметничко дело није пука сума његових елемената."

Друштво без људских новинара, писаца, песника и сликара било би свет без критичког мишљења, креативности и културног богатства. Иако технологија може бити у стању да нам пружи информације и забаву, она никада не може да замени јединствене перспективе и искуства која људи доносе у свој рад. Ако желимо да избегнемо будућност која је лишена значења и културе, важно је да наставимо да подржавамо и ценимо ове суштинске креативне и културне камене темељце.

,,То је још једно оруђе које човечанство има на располагању попут интернета и брзих рачунара и шта ћемо ми са њим да учинимо то је наша ствар то је ствар наше цивилизације и ако се створи цивилизација без филозофије, без уметности, без књижевности и поезије, то сигурно неће бити кривица робота и програма него ће бити кривица саме те цивилизације.Таква цивилизација је у крајњој линији осуђена на пропаст и одмах ће је заменити нека нова која ће итекако имати и своју поезију и своје уметнике и своја велика дела", закључује Танасић.