Овако се бори за Србију: Да нема учитеља Марка, не би било ни живота у једном српском селу

Када је пре осам година Марко добио своју прву учитељску службу, дужност га је послала у једно топличко село где се настава није ни одвијала. Локална самоуправа је имала замисао да отварањем школе у Товрљану заустави одлазак младих из тих крајева јер до тада би породице чија су деца стасавала за први разред основне школе биле принуђене да се преселе како би њихови малишани похађали наставу. Идеја је била добра, али тешко да би успела да није било ентузијазма и посвећености једног тек стасалог учитеља – Марка Чикарића.

Ђаци основне школе у Товрљану

Школа ради, још да се млади врате...

Школу од отварања похађа мали али сталан број ђака. Једне године их буде троје, једне петоро, седморо, али све докле је похађа и један ђак, она служи својој сврси.

Број ђака се повећавао и 2019. године школа је имала седморо ученика из четири села. Данас смо се вратили на бројку од троје ђака, али нема везе. Деце за сада има, тако да се надам да ће школа још дуго радити, али исто се тако надам да ће се неко и вратити у ове крајеве. Министарство за бригу о селу расписало је конкурс за куповину кућа, па се искрено надам да ће неко од младих купити кућу на селу и доћи поново овде, рекао је за Спутњик уча Марко Чикарић који је такође и волонтер Црвеног крста

Учитељ и ђаци основне школе у Товрљану

Школу и ђаке материјално помажу многе организације и људи добре воље. Поред града и скупштине Прокупља, подршку пружају компанија Леони, војни синдикат „Гвоздени пук“, завичајно удружење Топличани из Ниша, породице Брајковић и Дробњаковић из Канаде и Немаче који нису заборавили на своје топличко порекло. Уз све њих Марко наводи и име Радивоја Шмигића без којег школе не би ни било.

Радивоје је уступио просторије у којима се данас налази школа. То је приватни објекат и он је без динара дао те просторије напоменувши да их све док постоји потреба за школом ми користимо.

Било је и вибер часова

Баш због одсуства дигиталних помагала и лоше интернет везе, ђаци планинске школице нису имали адекватна средства за праћење наставе онлајн у току пандемије корона вируса. Лекције су пратили преко телевизора, а са својим „учом“ су се чули преко вибера. Након што је настава кренула да се регуларно одвија, стигли су и таблети на поклон.

Ђаци основне школе у Товрљану

Јавила се хуманитарна организација „Истина“ из Београда која је донирала школи пет таблета за тадашњих петоро ђака и ја сам те таблете поделио ученицима на реверс да могу да их користе за потребе онлајн наставе.

Сигурни смо да ће поклоњени таблети и више него добро доћи Марковим ђацима, али биће потребно много више од лошег времена да их заустави од одласка у школу.

Уча развози ђаке – чак и коњима и санкама

Марко их редовно купи пре школе својим колима и враћа после наставе, олакшавајући им и често омогућавајући похађање наставе. Било је чак и примера када су се уча и ђаци коњским запрегама возили до учионице.

Ђаци основне школе у Товрљану

Пре пар година нападао је био баш велики снег и ја сам дошао колима до тог првог села где узимам ђаке али даље просто нисам могао. Стриц једне моје тадашње ученице имао је коње и санке, па нас је он превезао до школе, сећа се Марко који је после и сам преузео санке и узде док путеви нису постали проходни.

Марко иначе сваки дан из Прокупља креће на посао, пролази кроз Трнови Лаз где живе његови садашњи ђаци, купи их колима и вози за Товрљане, дневно прелазећи преко 70 километара. Каже да му није напорно, а да га гура сазнање да добри људи Товрљана препознају његову жељу да помогне.

Учитељ и ђаци основне школе у Товрљану

Ја их покупим, свратим код њих кући, покупим децу, одемо до школе, завршимо наставу и после наставе увек имамо слободне активности где им кад је лоше време пустим неки цртани филм, научну, дечију емисију, а кад је лепо време прошетамо кроз село и упознајемо природне лепоте тог краја, препричава нам Марко један просечан школски дан.

Школа коју Маркови ђаци похађају налази се иначе у парку природе Радан и захваљујући запосленима у парку добили су летњиковац испред школе, две љуљашке, кућицу за птице, а са великим нестрпљењем очекују и једну клацкалицу. Уверени смо да ће ови малишани добити и много више од тога, а за то ће се већ постарати уча Марко.

Ђаци основне школе у Товрљану