Зелени ласерски сноп 28. јануара пробио је ноћно небо изнад Хаваја крећући се према хоризонту.
Ласер је снимљен камером телескопа који се налази на највишем хавајском врху, а његови зраци заправо потичу од сателита у орбити, само не од Насиног, како су сматрали у Јапанској националној астрономској опсерваторији (НАОЈ), чија је камера заправо снимила ласер изнад Хаваја. НАОЈ је ипак након ажурирања својих снимака 6. фебруара закључио да на темељу путање тих зрака ипак није вероватно да је реч о Насином сателиту.
Наведени Насин сателит иначе се користи за праћење дебљине Земљина морског леда, ледених плоча и шума.
Прави извор светла
Према научнику из Насе др Антонyју Мартину, који ради на сателуту „ИЦЕСат 2 АТЛАС-у“, који је први „окривљен“, то није био њихов инструмент, већ неки други. Његове колеге направиле су симулацију путање сателита који имају сличан инструмент и пронашли да је најизвеснији кандидат АЦДЛ инструмент кинеског сателита Даки-1/АЕМС (Daqi-1/AEMS).
„Стварно ценимо њихове напоре у идентификацији светла. Жао нам је због забуне везане уз овај догађај и његов потенцијални утицај на тим ‘ИЦЕСат 2‘“, објаснили су из НАОЈ-а.
Кинески сателит „Даки 1“ лансиран је у априлу прошле године, сличан је Насином сателиту „ИЦЕСат 2“ и служи за праћење атмосферског окружења. Другим речима, налази се у Земљиној орбити како би пратио глобалне вредности угљеника, као и атмосферско загађење.
„Даки 1“ садржи пет инструмената, укључујући АЦДЛ (Aerosol and Carbon dioxide Detection Lidar). Лидар је акроним за ласерско снимање, откривање и одређивање удаљености, а функционише попут сонара. Уместо слања звучних таласа за мапирање подручја, лидар шаље ласерске зраке. Верује се да су управо ти ласери обасјали небо изнад Хаваја крајем јануара.
Како ради АЦДЛ?
У случају АЦДЛ-а, он може да емитујеласерске зраке с две таласне дужине како би детектовао различите молекуле у Земљиној атмосфери. Време које је потребно тим ласерским зрацима да се одбију даје информације о саставу атмосфере и тла испод. АЦДЛ на тај начин може утврдити колико угљен-диоксида има у Земљиној атмосфери, емитујући два изменична ласерсказрака у распону таласне дужине од 1572 нанометра.
„Даки 1“ може да прати загађење финим честицама попут ПМ2.5, загађујуће гасове укључујући азот-диоксид, сумпор-диоксид и озон, као и концентрацију угљеник-диоксида, наведено је у саопштењу које је објавила „Чајна аероспејссајенс енд технолоџи корпорејшен“, које је објављено још у марту 2021. године. Наведена кинеска корпорација је и развила „Даки 1“, који заправо представља само почетак кинеских праћења загађења ваздухаиз орбите.
Планови за будућност
Прође ли све по плану са сателитом „Даки 1“, Кина планира да произведе читав низ тих сателита који ће се користити за праћење атмосферског прљања, пружање подршке подацима даљинског истраживања надлежнима за заштиту околине,и подржавати наузчна истраживања глобалних климатских промена, пише „Сајенс алерт“.