ДРУШТВО

Ендокринолог o инсулинској резистенцији: Лабораторијска анализа може довести у заблуду

„Велика је заблуда да се кроз лабораторијске анализе може проценити инсулинска резистенција. То је постала свакодневна појава да девојке долазе због тога на преглед, управо због тога што се погрешно тумаче лабораторијски резултати”, сматра ендокринолог Ђуро Мацут говорећи о повећању броја жене и девојака са установљеном инсулинском резистенцијом.
Sputnik
Када је у питању учесталост полицистичних јајника особа са инсулинском резистенцијом, он каже да је учесталост код девојака велика, те да има до 24 одсто таквих случајева.
„Претерано дијагностиковање је непотребно пошто лекари који се баве овом проблематиком знају да је у основи инсулинска резистенција стање на навоу ткива у организму, које се не може тумачити на основу лабораторије, и која се не мора лечити уколико не постоје прави клинички проблеми“, рекао је он за Танјуг.
Мацут даље каже да је непотребно свакој младој особи давати препарате за инсулинску резистенцију, већ је да је потребно одабрати одређени лек за одређену категорију пацијента и проблем који она има.
Огвоварајући на питање о ухрањености као предиспозицији за добијање болести, Мацут је рекао да девојке које су нормално ухрањене, релативно танке, у основи могу имати неку инсулинску резистенцију која им неће пуно шкодити.
Он је истакао да је промена начина живота изузетно битна када су у питању ове стваре.
„Уношење пуно угљено-хидратних јединица које су брзо апсорбујуће је погубно, и то је превентивни рад, те је потребно скретати пажњу о томе на нивоу примарне здравствене заштите“, рекао је ендокринолог.
Он каже да није потребно да се свако изгладњује, али увести неку физичку активност, према његовим речима, преко је потребно.
Када су у питању ризичне године, Мацут каже да се први симптоми најчеће појављује у адолесценцији када креће први менструални циклус.

„Нећемо одмах прогласити да тринаестегодишња девојка има поремећај циклуса, већ је потребно да прође неко време да би смо установили тај проблем. Са маљавошћу и акнама у периоду адолесценције почиње и гојазност. Касније, у репродуктивном добу између 15 и 50 године постоји могућност од ендокринолошких проблема, везаних за вишак килограма који би повећали могућност од добијања инфаркта“, сматра он.

Објашњавајући проблеме са кашњењем менопаузе, Мацура каже да студије говоре да ће девојке које су имале полицистичне јајнике у адолесценцији можда ући у менопаузу са закашњењем.
„У каснијим годинама, девојке које имају полицистичне јајнике и инсулинску резинстенцију имаће озбиљније проблеме у менопаузи или у периоду ка менопаузи него оне које нису имале полицистичне јајнике. Жене са таквим проблемима теже остају трудне“, истакао је Мацут.
Он је поручио да су родитељи тих младих особа веома забринути и да је јако битна подршка унутар породице.
То нису фаталне болести али оне пре свега остављају траг на психи девојака, закључио је Мацут.
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА
Мало млека у кафи – лек за душу и тело: Шта је показало најновије истраживање?
Коментар