Савић је рекао да се по питању каматних стопа код нас правовремено реаговало, јер то мора поступно да се ради, што и чини наша Народна банка Србије (НБС), која за то има неколико инструмената.
Савић истиче да је најважнији референтна каматна стопа, која шаље сигнал на финансијско тржиште у ком правцу треба да се крећу каматне стопе.
„Сада се растом референтне каматне стопе заоштравају монетарни услови и поскупљује употреба новца, како би се охладила инфлација и смањило задуживање, јер има много новца на тржишту“, истиче председник Савета гувернера.
Нагласио је да је више пута упумпаван новац и истакао да је веома важно шта ће урадити Америка, која је ушла у три велика пројекта вредности око 2.000 милијарди, пре свега у развој чипова због битке с Кином око Тајвана, и то што ће се десити с доларом умногоме ће одредити прилике у остатку света.
Навео је да је инфлација у последња два месеца на око 15 одсто и средином године требало би да крене опадање и да заврши на ниском двоцифреном, а да крајем 2024. дође на планираних око три одсто.
„Прошли смо кроз период ниских каматних стопа и није било реално очекивати да ће толико дуго бити ниске, јер је новац био јефтин, а сада смо дошли у ситуацију када је скупљи, па не верујем да ћемо се вратити у време када је каматна стопа била равна нули“, рекао је Савић.
Истакао је да је Европска централна банка, за коју је везан евро, најавила да ће сигурно уследити још један циклус повећања каматних стопа вероватно од око 0,25 или 0,5 одсто.
„Важно питање је шта ће се догодити с привредном активношћу следеће године и ту је битно да европска привреда не уђе у рецесију, а ми имамо пројекцију да ћемо ући у раст око 2,5 одсто“, најавио је он и додао ће то бити тако ако свет не уђе у већу рецесију, то јест ако не дође до веће ескалације сукоба у Украјини, јер је у супротном тешко било шта предвиђати.
Савић је поручио да ће Народна банка Србије наставити са одржавањем ниске и стабилне инфлације, али то зависи од тога шта ће дешавати изван наше земље, објавио је Танјуг.