Посета папе Фрање Србији јесте могућа, наглашава наш саговорник али није изводљива из читавог низа разлога. Највиши верски поглавар Римокатоличке цркве сада је већ стар, не знамо тачно какво му је здравствено стање, изгледа да није баш најбоље али Танасковић сматра да ни то није кључно.
„Лично сам тврдио да од посете папе Србији не може бити штете него само користи да ако и један папа може и треба да дође, то је папа Фрања. Међутим, реално гледано, велика је опозиција тој посети у делу наше Цркве и нашега народа и то се онда политизује на начин који чини немогућим реализацију такве посете,” рекао је овај наш некадашњи амбасадор при Светој столици у Ватикану.
Ватикан као архинепријатељ
Не мање битан моменат на који указује наш саговорник је и безбедносни о коме је својевремено разговарано веома озбиљно. Он сматра да нико не може да предвиди реаговање неких људи у таквој атмосфери заоштрености, јер је, како каже, Ватикан наш архинепријатељ, тако се доживљава, јер нас кроз историју није задужио нежностима.
„Како ви знате шта ко може да уради ако папа случајно дође. Замислите ситуацију некаквог напада и на папу у Србији. Онда смо готови за вјек и вјекова. Поред безбедности постоји и морални моменат – очекује се извињење за оно што је Католичка црква током историје учинила Србима. Тешко могу да замислим такво извињење које би било довољно онима који га траже. Неко полу-извињење папа Јован Павле Други изговорио је када је био у посети Босни и Херцеговини али то наравно није било довољно“, каже наш саговорник.
Ко губи, а ко добија?
Ако се све то тражи онда вероватно посете неће бити, сматра Танасковић и додаје да не зна ко ту више губи, а ко добија. Он ипак за нијансу даје предност разлозима који иду у корист посете највишег римокатоличког поглавара нашој земљи. Када је конкретно реч о овом папи, тврди он, његов долазак у Србију био би кориснији него што би донео евентуално неку штету. Међутим, каже, и све то је ствар процене као и да су легитимни и веома јаки аргументи оних који се том чину противе.
„Својевремено сам разговарао са почившим митрополитом Амфилохијем о томе и онда је он рекао “па требало би демитологизовати ту посету”, а ја сам мислио да ће рећи демистификовати. Рекао је да посета није проблем, јер је био у Грчкој и Бугарској, такође код православних народа, па се ништа није догодило. Ипак, треба нагласити да ти народи немају историјат са католичком црквом какав има српски народ поготово у Хрватској. Мудри митрополит на крају је рекао „можда је боље да он оде прво у Москву, па да онда дође код нас.“ Ја сам му на то рекао да сам сагласан али је питање да ли ће га Србија уопште интересовати после Русије,” прича нам Дарко Танасковић.
Папина посета и религијска и политичка
Папа има улогу верског поглавара, али и званичника ватиканске државе, тако да његова посета има и религијски и политички карактер. Званичници Србије у неколико наврата упутили су папи позив за долазак, али Ватикан у својим неписаним правилима има услов да сагласност мора добити и од већинске верске заједнице земље коју би посетио. То питање је врло комплексно, пошто такву одлуку не доноси једна особа у СПЦ, већ се о њој одлучује на Сабору СПЦ.