Овако је Ђуро Билбија, дугогодишњи дописник српских медија из Москве и главни уредник портала „Факти“, у емисији „Спутњик интервју“ коментарисао предлог француског председника Емануела Макрона да се о Украјини одржи мировна конференција.
Емануел Макрон је, подсећамо, на трилатералном састанку одржаном 8. фебруара у Јелисејској палати са немачким канцеларом Олафом Шолцом и украјинским председником Владимиром Зеленским, изнео предлог за организовање мировне конференције, али се истовремено успротивио сценарију у којем би Русија победила.
Као „чврсту основу на путу до мировне конференције“, француски председник види план Владимира Зеленског у десет тачака, који је украјински председник промовисао крајем децембра прошле године.
Да Запад стварно жели мир не би изиграо Минске споразуме
Према Билбијином мишљењу, услови за организовање мировне конференције не постоје јер чланице ЕУ, Велика Британија и САД не одустају од својих ратних циљева – Пољска жели да прошири своје границе од Црног до Балтичког мора, Велика Британија у рату против Русије види реализацију својих планова за слабљење и комадање Русије и решавање проблема источног конкурента.
„За Американце то је модус за дисциплиновање и пљачкање Европе и задржавање своје планетарне хегемоније у што дужем трајању; или, ако не баш то, онда да чврсто прекомпонују „нови Запад“ под сопственом контролом“, наводи Билбија.
Макронова мировна конференција сумира све те циљеве, у тој идеји нема никакве искрености и изгледа да прође, додаје он.
Да је Запад хтео да не дође до конфликта између Русије и Украјине, не би минирао Минске споразуме и наоружавао Украјину. На крају крајева, САД не би минирале преговоре у Турској одржане на почетку руске специјалне операције.
„Онај ко тренутно губи у Украјини покушава да Путина увуче у своје лажне мировне комбинаторике, а да су те комбинаторике лажне, показује и то да су одлучили да додатно наоружава Украјина. Онај ко хоће да изиграва ватрогасца неће пожар гасити керозином, а они то управо раде. Када су први пут кренули да подржавају Украјину, сви су говорили о пружању помоћи у медицинској и хуманитарној помоћи, а онда су прешли на Џавелине, па на Стингере, па су сада, преко Хајмарса, стигли до Патриота и тенкова и иду према све већим, моћнијим и разорнијим пројектилима и авијацији“, истиче Билбија.
Емануел Макрон као антипод Шарла Дегола
Ако би неко желело да стварно организује мировну конференцију, претходно би морао да се о томе договори са Вашингтоном – правим господаром рата. Међутим, колики је Макронов утицај преко океана речито говоре неуспели подухвати формирања европске војске, као и поништавање војних уговора са Аустралијом, подсећа наш саговорник.
„Сваки пут када је Макрон, пре тога и Франсоа Оланд, са Меркеловом покушавао да гура идеју европске армије, Американци су рекли стоп! И сваки пут су подвијеног репа одустајали. Американцима је потребан наставак рата у Украјини, и они сваки пут то демонстрирају. Али Макрон покушава да нешто говори неким тобоже самосталним француским гласом? Не бих се изненадио да има нечега у томе, али Макрон, заједно са Француском, у суштини је споредна величина на светској шаховској политичкој и геополитичкој табли“, констатује Билбија.
Да би Француска могла да изгура идеју о организовању мировне конференције, морала би да се налази на деголистичком путу. Међутим, „Пакс Америцана“ је појео деголизам.
„Макрон је антипод Шарла Дегола. Они који су произвели Макрона су дедеголизовали Француску и вероватно је то тешко поправљиво осим ако у Француској руско- кинеско-индијски мултиполарни свет не охрабри снаге које ће се вратити традиционалним француским европским вредностима“, сматра Билбија.