Момак из Шапца није оставио дубљи траг у Партизану где је практично поникао, пут га је одвео у Италију, на кратко у Шпанију, а велики посао је завршио ове зиме потписавши уговор са енглеским Фуламом.
Да је Премијер лига организационо најбоље фудбалско такмичење света сведочи чињеница да су њени клубови потрошили више од милијарду и по евра за прелазни рок, што је довољно да се закључи како изгледају услови за тренирање и играче фудбала на Острву.
Фулам је публици омогућио да види кроз шта све пролазе играчи када потпишу уговор са премијерлигашким клубом и то управо на примеру Лукића.
Неће се одмах отићи на терен, најпре је обавезно загревање у теретани која се налази тик поред помоћних терена комплекса и то не на традиционалан начин, већ под будним оком чланова стручног штаба.
Растезање на струњачи и вожња собног бицикла су обавезни део загревања, док се у позадини чује реп музика, сасвим сигурно не толико блиска једном српском фудбалеру.
Свраћање у свлачионицу је обавезно пред наставак припрема за тренинг, а и прилика за сусрет и упознавање са новим саиграчима.
„Драго ми је што сам те упознао“, рекао је Лукићу нови колега, дефанзивац Тим Рим.
Уз копачке у руци нови играч се упућује у други део теретане где га чека кондициони тренер са сада већ обавезним аксесоарима у професионалном фудбалу.
Прслук који мери све телесне параметре фудбалера је направио проблем Лукићу, готово једнак као и енглески језик.
„Помози ми, брате“, рекао је Лукић помало срамежљиво, али ће временом све доћи на своје.
Затезање копачки је последња обавеза пред излазак на помоћни терен, а на њега се стиже у ритуалном маниру, Лукић се прекрстио, десном ногом закорачио унутар линије и руком додирнуо траву.
И коначно, оно што фудбалери највише воле, сат времена касније, дошло је време за лопту и право загревање, низом кратких додавања тројица фудбалера су кренула у достизање оптималне температуре за први прави тренинг, сада под контролом помоћног тренера.
Део који мање воле спортисти, званично фотографисање у новом дресу и обилазак сваког кутка стадиона, и изнутра и са спољне стране, обавезан је протокол у свим великим клубовима и уме да потраје.
И таман када изазове и малу нервозу, коначно долази тренутак за излазак на велики, главни терен на још додатног фоткања, после чега следи оно што се и највише чекало – упознавање комплетне екипе.
Док се новопридошлице упознају са свим околностима, староседеоци имају своју рутину, загревају се играјући стони фудбал, слушањем музике и шалама, док стручни штаб утврђује протокол за тренинг.
Говор првог тренера значи и аплауз за нове играче, а потом следи традиционални шпалир где се добије и по која „ћушка“ добродошлице.
Повољна околност по Лукића је што га је у екипи сачекао Александар Митровић, тако да неће имати превише проблема код аклиматизације.
„Обећавам да ћу научити енглески језик“, рекао је Лукић и код последњег сегмента првог дана, обавезног интервјуа за клупску телевизију.