Стварање модерне српске државности у Конаку кнеза Милоша

Здање у саставу Историјског музеја Србије сутра ће бити отворено од 10 до 16 часова, док у четвртак, 16. фебруара, неће радити.

Стална поставка у Конаку кнеза Милоша, некадашњем двору кнеза Милоша, настоји да прикаже борбе за коначно ослобођење од вишевековне османске власти у Првом и Другом српском устанку, напоре и искушења њихових покретача и вождова, родоначелника нововековних српских династија, Карађорђа Петровића и Милоша Обреновића, и значај и заслуге његових наследника из династије Обреновић у другој половини 19. века, када је након стицања самосталности обновљена краљевина 1882. и настављено јачање модерне српске државе.

Изложба пружа посетиоцима јединствену прилику да виде бројне оригиналне предмете који су припадали вожду Карађорђу, кнезу Милошу и његовим наследницима, као и примерке наоружања знаменитих устаника – Хајдук Вељка, Танска Рајића, Поп Луке Лазаревића, Јанка Катића, Петра Добрњца и других.

Поставку употпуњују оригинална платна познатих сликара попут Паје Јовановића, Вељка Станојевића, Ђуре Јакшића, Петра Раносовића, Божидара Продановића и портрети кнеза Милоша, дела Уроша Кнежевића, Павела Ђурковића и Јозефа Грандауера.

На спрату се налази оријентална соба за разговор и одмор, тзв. диванхана, и реконструкција првобитног ентеријера собе кнеза Милоша Обреновића.

Конак је подигао кнез Милош 1831. године у Топчидеру, тадашњој периферији Београда.

Својом структуром, неокласицистичким елементима на фасадама и унутрашњом декорацијом у стилу „турског барока”, грађевина спада у репрезентативне резиденције какве су се у то време подизале широм Османског царства.

Типично за богате приватне резиденције, и Конак кнеза Милоша је главном фасадом окренут ка врту, тј. Топчидерском парку, првом плански уређеном парку у Србији.

Испред Конака, заштићеног културног добра од изузетног значаја, налази се чувено стабло платана, споменик природе, које је засађено у време Обреновића.

Дан државности Републике Србије обједињује два важна историјска догађаја – подизање Првог српског устанка на збору у Орашцу на Сретење 1804. и усвајање првог устава тадашње Кнежевине Србије 1835. у Крагујевцу – тзв. Сретењског устава.