Очекује се да ће НАТО тражити од земаља-чланица да попуне залихе наоружања које су испражњене због украјинске кризе, пише Ројтерс, уз напомену да пре сукоба у Украјини многе чланице Алијансе нису поштовале стандарде о залихама муниције, сматрајући да су борбе уз активну примену артиљерије прошлост.
Украјинска војска, међутим, троши до 10.000 пројектила дневно. Тај интезитет је довео до пустошења складишта западних земаља, а разоткрио је и пропусте у ефикасности и брзини снабдевања, наводи агенција.
Према речима једног од европских дипломата, ако би европске земље морале да ратују против Русије, поједине земље би своје залихе потрошиле за неколико дана. Ројтерс као пример наводи Немачку, која је до почетка руске специјалне операције у Украјини на наоружање трошила 20 милијарди евра мање од суме која је прописана стандардима НАТО-а.
Позивајући се на податке анонимног извора из Алијансе, Ројтерс пише о томе да ће НАТО, вероватно, повећати стандарде за залихе наоружања у земљама-чланицама.
Агенција наводи да су информације о томе која количина треба да остане у складиштима земаља НАТО-а строго поверљиве. Поверљиви су и нови стандарди Алијансе.
Према речима извора агенције, најдефицитарнији су пројектили калибра 155 милиметара, пројектили за вишецевне ракетне системе ХИМАРС, као и муниција за ПВО системе, као што су ИРИС-Т, „патриот“ и „гепард“.
Украјински сукоб је, такође, показао да одбрамбена индустрија нема довољне капацитете и да није способна да повећа производњу. То је била тема састанка министара одбране земаља НАТО-а, одржаног протекле седмице.
Међу факторима који ометају рад одрамбене индустрије су светска несташица полупроводника, недостатак низа материјала, као и висококвалификоване радне снаге.
Према речима једног од званичника НАТО-а, Алијанса ће покушати да реши све те проблеме, али процес обнављања и повећавања залиха наоружања неће бити брз: залихе НАТО-а неће бити знатно повећане током следеће године.