„То није требало да се догоди. Тачније, могло је да се догоди другачије. Ми смо могли да дамо гаранције да нећемо примити Украјину у НАТО, али смо учинили обрнуто и потврдили своју претходну олудку из 2008. године, да ћемо је примити“, рекао је Орбан.
Према његовим речима, Запад је могао да се држи стратегије локализације сукоба, како је већ поступио 2008. године под руководством председника Француске Николе Саркозија и спровођењем мировних преговора, као и 2014. под руководством немачке канцеларке Ангеле Меркел.
„Пре годину дана Запад је изабрао друго решење... Он није изоловао сукоб, него га је подигао на општеевропски ниво. Он се могао квалификовати као локални, регионални рат, или као оружани сукоб две словенске државе, како је предлагала Мађарска. Оно што се догодило је још један аргумент против бриселске наддржавсе и у корист јаких националних држава. Када су државе-чланице доносиле одлуку, настао је мир. Када је императорски центар одлучивао – настао је рат“, рекао је Орбан.
Према његовој оцени, сада се само Мађарска и Ватикан противе ескалацији сукоба у Украјини, док остале земље, попут Немачке, нису успеле да се супротставе спољном притиску и прешле су у „ратнички табор“.
„У 'мировном табору' нас је остало само двоје: Мађарска и Ваткиан. Не треба се жалити на друштво, али треба рачунати на озбиљне последице. Предстоји нам суочавање с тим да ће рат постајати све суровији, јер се треба добро припремити за то да ће и тон обраћања нама бити све жешћи и немимолсрднији: провокације, претње, уцене. Не могу да обећам да ће то бити лако, али могу да обећам да ћемо остати на ногама“, рекао је Орбан.