„Крајем четрдесетих и почетком педесетих, главни у ФБИ је окривио многе људе у филмској индустрији да су левичари, комунисти. Увек кажем да је западни радник више профитирао од комунизма, него радници у комунизму, захваљујући комунизму. После филма, дошло је оружје, наоружање, ратови. Мислим да цео свет треба да се мало заустави, додаје Добривоје Танасијевић.
Он подсећа да смо сви само гости на планети и да треба да будемо пријатељи.
„После пада комунизма, очекивао сам да ће Америка и Русија да буду најбољи пријатељи у свему. Шокиран сам данас када видим да су они непријатељи поново. А када би Америка и Русија биле пријатељи, цео свет би морао да их прати. Овако ниједној није лако, ниједној неће бити добро. Хајде да се ујединимо за боље човечанство.“
Холивуд се променио, филм је отишао изван осећања
Као дугогодишњи члан Америчке филмске академије Ден Тана сматра да филм данас није утицајан као некада и да нема велику моћ да мења свест појединца.
„Филм није јак као што је био. Холивуд се променио. Данас Холивуд снима филмове са специјалним ефектима, са ванземаљцима, прави приче где се човек заљуби у животињу, у биће са натприродним моћима. То публика гледа. Нажалост, мислим да је филмска индустрија отишла мало ван осећања. Када сте последњи пут видели филм о некој љубави, као што је 'Доктор Живаго' или као што су многи амерички филмови које сте гледали по десет пута? Данас вам требају слушалице, наочаре да бисте уживали у филму.“
На промену филмске индустрије утицало је и то што је телевизија постала веома јака, сматра наш саговорник.
„Паре мењају пуно ствари и то је можда добро за спорт кога има толико на телевизији, али не и за културу и уметност које су отишле уназад. Победио је спорт, али је такође постао превише комерицијализован. Несхватљиво ми је да неко зарађује 20, 30 милиона од играња кошарке. Променио се свет. Сада сваки родитељ прижељкује да има сина спортисту. Када сам ја био млад, моји родитељи су били против тога да се бавим спортом. Хтели су да будем адвокат, доктор, професор“, открива наш саговорник.
Не могу да предвидим ко ће добити Оскара
О избору за овогодишњу филмску награду Оскар у коме учествује од 1989. године каже да упркос томе што се Академија променила – не верује у намештаљке.
„Променило се то што ако данас као продуцент снимате филм, ви у сценарију морате имати Латионоамериканца, црнца, белца, одређени број жена, одређени број мушкараца. Што се овогодишњих кандидата тиче, имамо ситуацију да је за најбољу глумицу номинована једна Енглескиња чији је филм пазарио само 22.000 долара. А она је једна од пет које су номиноване за Оскара! Због тога се буне две црнкиње које нису успеле да уђу у тих пет. Увек имамо неке проблеме. Академија је отворила своја врата. Пре је било много тешко да уђете у Академију. Она данас има већи број чланова, гласање је потпуно другачије. Свакако ће бити интересантно. Ја не могу да предвидим ко ће да победи.
Добривоје Танасијевић, Ден Тана у студију Спутњика
© Sputnik / Александар Милачић
Што је свет старији, Тесла је важнији
О кампањи "Теслине године Теслиног народа" чији је један од амбасадора мисли да је неопходна будући да је Тесла у науци оно што је данас у тенису – Ђоковић.
„Ову акцију је покренуло Министарство спољних послова Србије, а подржана је од стране градоначелника Њујорка. Ми имамо Нобелову награду, која је светска награда и о њој се пише, али се не прише довољно о човеку као што је Никола Тесла. То је геније који је милионе које је добио од америчких инвеститора потрошио да народу буде боље. Тесла је много година неправедно био заборављен, али што је свет старији, Тесла је све познатији и важнији.“
О важности српског научника сведоче и честе полемике које се тичу његовог порекла: својатају га сви – од Американаца до Хрвата. Ден Тана сматра да ту једноставно – дилеме нема.
„Он је увек био Србин. Ту нема говора. Он је рођен на територији Аустроугарске, отац му је био свештеник, мајка попадија. Да је био Хрват, ко би га родио? У католичкој цркви нема попадије.“