„Комбинују се две методе – нискофреквентни шум и праћење деформација, односно ради се о подударности та два параметра“, рекао је Гладкочуб.
Према његовим речима, приликом анализе података раније забележених потреса (попут земљотреса у Кудари, Бурјатија) откривени су предзнаци јаких земљотреса.
„Анализирајући тај земљотрес из 2020. године откривено је да је 10 дана пре земљотреса примећено вишеструко повећање интензитета нискофреквентне буке“, рекао је научник, напомињући да је сличан пораст деформација забележен у планинском масиву методама деформационе анализе.
Како је саопштено, подаци су добијени помоћу система за праћење опасних геолошких процеса. Гладкочуб је напоменуо да је већ поднета пријава за патентирање проналаска.
У јесен 2020. године Институт за истраживање Земљине коре Сибирског огранка Руске академије наука инсталирао је на научним полигонима на обали Бајкалског језера нови комплекс опреме за праћење опасних геолошких процеса. Подаци који се добију чиниће основу научне базе за развој темељних основа за предвиђање опасних геолошких процеса.