Њихова замисао је, наглашава наш саговорник, да се та групација оклопних механизованих снага и седам до осам бригада специјалне намене међу којима је и једна бригада Азова, припреме за пролећну офанзиву. Они још једном желе да покушају да искомпромитују руску војску - да се пробију у неком правцу, можда према Мелитопољу, да изађу на обалу Азовског мора, да одвоје две територије и да омогуће напад на Крим, оцењује наш саговорник.
Русија има моћан одговор за „џејдам“ бомбе
Британија за то даје ракете, а Америка је за Ф-16 припремила такозване „џејдам” бомбе које су већ делом дошле у Украјину.
„О њима се пуно и не прича, јер су то старе бомбе које су високо софистициране, са уређајима за инерцијално и ГПС навођење, а то је све уз подршку војних и цивилних сателита који имају намену прецизног гађања како артиљерије тако и ових бомби. Зависно од висине лета авиона и његове брзине могли би да се гађају циљеви у дубини руске територије 20 до 80 километара. Те бомбе су веома моћне, прецизне, чак кружне грешке 5 до 9 метара, могу гађати непокретне објекте, инфраструктуру и стратешка места.
Ипак, наш саговорник наглашава да то Русија добро зна кроз обавештајне податке и да припрема адекватан и моћан одговор неутралисања те авијације.
Пилоти се већ обучавају, медијска слика лажна
Сада се у медијима поставља питање да ли ће Америка дати Украјини авијацију. Постоје информације, каже Ковач, да се већ пола године обучавају пилоти како у Британији тако и у Америци за две врсте ваздухоплова и када све буде јавно саопштено они ће већ бити оперативно спремни да учествују борбеним дејствима.
Управо нам, додаје Ковач, бомбе за Ф-16 доказују да је тај пројекат одобрен, да се део логистичких потреба инфраструктуре припрема за прихват технике, а да се паралелно изводи обука на ваздухопловима.
Каква фаза сукоба предстоји?
Ковач наглашава да не смемо да заборавимо да на делу имамо такозвану хибридну агресију Запада на Руску Федерацију. Овде се наравно не ради о сукобу између Русије и Украјине, већ о глобалном сукобу два концепта, две идеологије глобализма коју предводи Америка и суверенизма који предводи Русија пре свега, а онда и Кина и већи део слободног света.
„На фронту имамо покушај Запада да осоколи, помогне украјинским оружаним снагама да се боре дајући им ново, софистицирано наоружање. Добар део тих борбених система, артиљеријских оруђа, тенкова, ПВО система и авијације уништено је у претходним месецима. Сада је Запад дошао на испит да даје своје оружје, опрему, тенкове, оклопне транспортере... Све то само говори о томе да ће наредни период рата бити знатно крвавији и опаснији по губитке у војничком и цивилном смислу“, рекао је Ковач.
Нова руска тактика ангажовања снага
Што се тиче карактера руског начина ангажовања снага, овај генерал-мајор у пензији оцењује као сасвим нову тактику - не јуриша се за простор. Управо су, додаје он, НАТО и САД ценили да ће се по некој традицији употребе снага, по неком совјетском рецепту оклопне јединице употребљавати на начин да иду што дубље украјинску територију, ка Западу. Сматрали су да ће остати изложени бокови и да ће те јединице бити угрожене. Очито се то, каже он, показало на продору руске војске према Кијеву где су у једном моменту остале изложене те јединице у позадини и онда су групе украјинских оружаних снага могле да их гађају
„Наравно да је брзо научена та лекција да у складу са датум ситуацијом мењају начин употребе снага - прешли су на тактику трошења украјинских снага, њиховог уништавања и често се у медијском простору може чути појам да “руске снаге мељу украјинске оружане снаге,” да се веома споро померају али да уништавају озбиљно технику и људски потенцијал“, нагласио је Ковач.
Велики губици украјинских оружаних снага
Губици украјинских оружаних снага су огромни, каже Ковач и додаје да је процена да је преко 400 хиљада људи избачено из борбе - око 150.000 је погинулих, а око 250.000 је рањених и несталих. То је огроман губитак ако се пође од информација да је 260.000 украјинских професионалних војника ушло у рат, са резервом око 700.000, а да је извршено преко девет мобилизација. То значи да је добар део оних елитних јединица са почетка рата истопљен и истрошен и да је сада највећи проблем за Запад и Америку како надокнадити те губитке.
„У једном моменту дат је отворен сигнал Пољској да даје своју професионалну војску и они су дали 12.000 до 15.000 војника Украјинцима који су их упутили на прву линију фронта. То се чини и са добровољцима из других војски НАТО-а који као пси рата, односно као добровољци учествују у тим акцијама. Пре свега мислим на Енглезе, Румуне, Холанђане и Немце“.
Москва неће још дуго толерисати потезе Берлина
Нажалост, оцењује он, Европа се припрема на дуготрајан рат, а мигрантски путеви нису случајни процеси. Они су упућени ка Европи зарад рушења такозване националне Европе без граница, а друга димензија јесте да се из тих редова традиционално западне земље могу снабдевати младим људима.
Ипак, наш саговорник сматра да ће их предухитрити стратегија Русије и то не само према Украјини већ и према Немачкој.
„Паметно је што не упућују руске момке на немачке тенкове као што је рађено у Другом светском рату. Има за то више стратешких опција да се уразуми политичко руководство у Берлину да не спроводи једну такву агенду коју им намеће Америка”.
Немачко слање тенкова Украјини је последња опција коју ће можда Москва прогледати или разумети због притиска Америке. Даље потезе као што су давање немачких трупа у евентуалном регионалном рату или слање авијације или лоцирања фабрика за производњу тенкова у Украјини, Русија неће толерисати – упутиће још поруку да то не сме да чини, уверен је Митар Ковач.