Кајкуш је то рекао поводом вести бугарске агенције БТА о посети потпредседнице Бугарске Илијане Јотове Косову и областима у којима, према њеним речима, живи бугарска етничка заједница. Он је затражила да „бугарска етничка заједница“ добије статус мањине, уз подсећање да Софија тражи да Горанци званично буду признати као бугарска мањина на Косову.
Кајкуш је истакао да је један од разлога за формирање Националног савета Горанаца у Србији управо био и тај да очувају свој вишевековни идентитет и дају на значају чињеници да Горанци постоје, и по историјским записима, сигурно више од осам векова.
О томе постоје и писани документи у којима се називају Горанцима, нагласио је Кајкуш.
„Због тога истичем став Националног савета да Горанци на просторима садашње Горе живе дуже од осам векова и под тим именом које се и сада користи. Тако да, Горани или Горанци су уствари они који тај назив нису мењали“, рекао је он.
Свесни да су постојали, постоје данас и постојаће покушаји асимилације Горанаца, Кајкуш каже да је због тога са групом ентузијаста договорен и успешно формиран Национални савет Горанаца у Србији, први пут у историји.
Тај Савет, пре свега, у оквиру својих законских права, штити право на језик, на образовање, на идентитет и културу, традицију и обичаје, односно сва права Горанаца, на свим пољима на којима могу да буду угрожена, преноси Косово онлајн.