Тренутно на улицама немачких градова од Минхена до Берлина протестује више десетина хиљада људи из неколико сектора –школства, здравства, саобраћаја, социјалне заштите, поштанског саобраћаја у намери да повећањем плата покушају да ублаже последице поскупљења и инфлације.
Радници на улицама – „пуца“ држава благостања
Масовне демонстрације у Немачкој су очекиване јер су скупоћа, инфлација и несташице коначно пробудили Немце из политичке летаргије, каже за Спутњик спољнополитички коментатор и бивши дописник из Немачке Жарко Ракић.
Немачки кровни синдикат ВЕРДИ јако добро је организован и позива запослене да штрајкују тако да потпуно не паралишу живот у Немачкој, међутим, масовност протеста је сасвим задовољавајућа и власт ће морати да реагује и на неки начин натера послодавце да озбиљно схвате демонстрације.
„Ти преговори знају бити веома оштри и по правилу се завршавају посредовањем. У Немачкој постоји систем по коме држава одреди једног угледног човека, бившег политичара или из света бизниса, који као посредник покушава да доведе у равнотежу захтеве за повећање плата и онога што нуде послодавци. Знају ти штрајкови да потрају и више недеља, међутим, на крају се то заврши неким компромисом који није најчешће на штету запослених, јер кровни синдикат може да позове на солидарност и да онда и радници из других области немачке економије које нису толико угрожене, изађу на улице и штрајкују“.
Синдикални протести су, по правилу мирни у Немачкој, а демонстрације су миран притисак са улице који показују да је немачка држава благостања данас озбиљно угрожена због рата у Украјини, истиче Ракић.
Немачка се умирити не може
Иако је реч о протестима у областима у којима немачка држава није послодавац, влада мора да интервенише како би преговори синдиката и послодаваца били успешно приведени крају, објашњава Ракић.
Мада полиција не даје тачне процене о броју демонстраната, а најзначајнији медији на неки начин стоје по страни, већ су на насловним странама почеле да се појављују вести о штрајковима. Тако је најтиражнији лист у Европи „Билд“ имао на насловној страни вест да је талас штрајкова преплавио Немачку и наводи до детаља ко већ штрајкује у којим градовима и шта су основни захтеви демонстраната.
„Није то више само питање плата и запослених, чувени немачки стандард је озбиљно угрожен, појављују се несташице, нема довољно лекова, да не говорим што је стотине хиљада радних места непопуњено, а нема начина да се нађе адекватна радна снага. Немачка индустрија која је била шампион извоза, због скупоће енергената и несигурних услова пословања не може више да задржи свој примат.“
Нестручност изнад политике – најслабија немачка влада
Немачка је суочена са озбиљним последицама светске кризе изазване сукобом у Украјини и што је најгоре, садашња влада се заклиње, вероватно Вашингтону, а не својим бирачима, да неће одустати са садашњег курса.
Тренутна влада је најслабија немачка влада од краја Другог светског рата јер је трочлана владајућа коалиција толико хетерогена и нескладна и показује се да је велика жртва такозване кадровске политике. А то показује пример Аналене Бербок, министарке спољних послова која је већ постала „шампион међу политичарима са својим веома нестручним и дрским изјавама“.
„Кад је бирана за министра, њена школска спрема је била под великим знаком питања јер школа у Лондону коју је наводила да је завршила, испоставило се да је била вечерња, а не озбиљан факултет. Али, кад место министра иностраних послова дође у руке Зелених, тако се то и заврши. Не тако давно, један од министара иностраних послова из редова Зелених, чувени Јозеф Јошка Фишер такође није имао ни основно образовање па је стигао до места министра спољних послова, тако да је Аналена Бербок само добар наследник тог тренда међу Зеленима.“
„Зелена“ политика – биће још озбиљнијих протеста
И Бербокова и Фишер су људи прилично оскудне школованости, без одговарајућих диплома али прилично агресивни и могло би се рећи да су изневерили пацифизам по коме су Зелени били познати.
Зелени су данас не само највећи јастребови који заговарају рат до уништења Русије него и прете свима у свету који се нађу на путу америчког хегемонизма, укључујући и Кину.
„То, наравно има своју цену која је све већа и већа и вероватно ће у једном тренутку изазвати много озбиљније протесте у Немачкој од садашњих“, закључио је Ракић.