На вест о смрти Вељка Николића реаговале су многе његове колеге са којима је сарађивао током вишедеценијске каријере.
Иако по вокацији архитекта, своју стваралачку енергију посветио је музици спајајући најразличитије музичке правце и традиције.
Заједно са Срђаном Алексићем Фрапарегом основао је групу Институт 1974. године, која је у својој сржи била носилац експерименталног етно-џеза у Србији.
Кроз групу је од њеног оснивања прошло неколико стотина музичара.
Папа Ник је важио и за једног од покретача "world music" правца у Србији, експериментишући са традиционалном афричком, индијском и балканском музиком.
Главни инструменти на којима је свирао су клавир и перкусије, али се током плодоносне каријере извештио као талентовани мултиинстументалиста.