"Обрачуном макроекономских података из БДП-а, које смо прилагодили разликама цена ових година, дођете до податка да просечан дипломац друштво у Србији кошта 34.000", рекао је Јевтовић и додао да у ту суму улази и оно што улажу држава и родитељи кроз опремање, приватне часове и плаћање станарине.
На констатацију да стоматолошко образовање у Србији кошта и до 70.000 евра, казао је да је то поражавајуће, поготово ако млади после тога одлазе из земље.
"Најскупље је добити стоматолога, јер је дуже студирање, потребни су посебни услови, док је 'најефтиније' добити дипломца са друштвених наука", рекао је Јевтовић.
Он процењује да у Србији постоји строга подела на породице које су свесне да образовањем улажу у будућност своје деце и они које ту свест немају.
"Мислим да би требало да помогнемо тим породицама које, да ли због материјалног стања или руралног подручја, не схватају колико је образовање важно", казао је Јевтовић.
Казао је и да факултетима нису одговарајуће квоте о броју студената те додао: "Сковали смо термин 'студенти које су појели скакавци' - то су студенти који изаберу мање перспективне факултете који имају квоте, али која је перспектива после завршеног факултета, да ли су спремни за ту струку или су у тзв. 'нити положају'?"
Објаснио је дје "нити група" део популације од 176.000 младих између 18 и 24 године, а који се, према последњим подацима, нити школују нити раде, врло су осетљиви и треба им се, каже, посветити.
Он оцењује да је образовање у Србији све популарније у региону, због релативног квалитета пре свега Универзитета у Београду и Новом Саду.
"То видимо по подацима о броју студената који долазе у Србију да студирају, то је позитивно за нашу економију, али је то комплексно питање јер Србија 'црпи' регион и то може имати далокосежне последице", казао је Јевтовић.