У складу с тим, Русија предузима све неопходне мере за смањење нуклеарне претње и спречавање заоштравања међудржавних односа, које би могло да изазове војне сукобе, укључујући нуклеарне.
Руске стратешке нуклеарне снаге су предвиђене за обуздавање агресије и гађање стратешких објеката противника у нуклеарном рату. Оне представљају главну компоненту нуклеарних снага земље, која обухвата Ракетне стратешке снаге, део снага Војно-морнаричке флоте – морске стратешке нуклеарне снаге, као и део Војно-космичких снага – авијационе стратешке нуклеарне снаге.
Основу наоружања руских стратешких нуклеарних снага чине стационарни и мобилни копнени комплекси интерконтиненталних балистичких ракета, ракетне подводне крстарице стратешке намене, стратешки бомбардери опремљени стратешким крстарећим ракетама класе „ваздух – земља“ и авио-бомбама.
Тачан број јединица нуклеарне муниције којом располаже земља представља државну тајну.
У оквиру реализације „Споразума Руске Федерације и Сједињених Америчких Држава о мерама за даље смањивање и ограничавање стратешког офанзивног наоружања“ до 5. фебруара 2018. (контролни датум из Споразума) укупан потенцијал стратешког нуклеарног наоружања Русије био је 527 јединица за распоређене интерконтиненталне балистичке ракете, балистичке ракете за подморнице и тешке бомбардере; 1.444 јединице бојевих глава за распоређене интерконтиненталне балистичке ракете и балистичке ракете за подморнице, као и нуклеарних бојевих глава предвиђених за тешке бомбардере; 779 јединица за распоређенеи нераспоређене лансирне уређаје за интерконтиненталне балистичке ракете и балистичке ракете за подморнице, распоређене и нераспоређене тешке бомбардере.
Према подацима које је објавио Стокхолмски међународни инситут за истаживање проблема мира, према стању од јануара 2022. године, Русија је поседовала 5.977 нуклеарних бојевих глава, укључујући 1.588 распоређених на борбено готове носаче и 2.889 нуклеарних бојевих глава које су у конзервираном стању. Остале су у резерви – на дуготрајном чувању, или се припремају за прераду након истека рока предвиђеног за њихову експлоатацију.
Те податке наводи Федерација америчких научника, наследница оснивача Пројекта „Менхетн“ (кодни назив прогама САД за израду нуклеарног оружја).
Крајем 2021. године председник Русије Владимир Путин је саопштио да је оквирни паритет Русије са САД сачуван, када је реч о носачима и броју бојевих глава (нуклеарног оружја).
У наоружању Ракетних стратешких снага Русије постоји пет типова интерконтиненталних балистичких ракета: РС-24 „Јарс" (по класификацији НАТО-а – SS-29), Р-36М „Сатана" (по класификацији НАТО-а – SS-18), РТ-2ПМ2 „Топољ-М" (по класификацији НАТО-а – SS-27), РС-28 „Сармат" (по класификацији НАТО-а – SS-28) и „Авангард" (по класификацији НАТО-а – SS-19).
Војно-морнаричка флота Русије је 2022. године поседовала десет атомских подморница које носе балистичке ракете с максималним дометом од 8.000 километара.
Војно-космичке снаге главни носачи нуклеарног наоружања су бомбардери Ту-160 и Ту-95, који могу да носе крстареће ракете Х-55 с капацитета од 200 до 500 килотона.
Русија поседује и тактичка нуклеарна средства, предвиђена за повећање ватрене моћи у борбеним дејствима на ограниченом географском простору. То може, на пример, да буде муниција за артиљеријско наоружање.
Русија је на последњим етапама вишегодишње модернизације својих стратешких и нестратешких нуклеарних снага, које подразумевају замену наоружања совјетског времена савременијим системима. У децембру 2021. године министар одбране Русије Сергеј Шојгу је саопштио да савремено наоружање и техника чине 89,1 одсто нуклеарне тријаде Русије.
Ракетне стратешке снаге Русије, као компонента Стратешких нуклеарних снага, испуњавају око 60 одсто задатака стратешког обуздавања (оне поседују око 60 одсто носача и нуклеарних бојевих глава), а њихово обновљено наоружавање новим ракетним комплексима је приоритет. Закључно са 2022. године удео савременог наоружања Ракетних стратешких снага Русије чини 85 одсто.
Погледајте цео говор руског председника Владимира Путина, у коме је, између осталог, саопштио да Русија суспендује учешће у договору СТАРТ 3: