Декани поједних факултета и представници студената у изјавама медијима после седнице Сената Универзитета у Београду објаснили су шта су разлози повећања цена школарина.
Декан Биолошког факултета проф. др Љубиша Станисављевић казао је да су уписне квоте на том факултету за будуће бруцоше исте као и прошле године.
"Што се тиче школаринеа, повећане су за 10 одсто. Морам да напоменем да је то повећање било минимално, имајући у виду да Биолошки факултет у последњих 14 година није повећавао школарине", рекао је Станисављевић.
Како је навео, школарине на Биолошком су и сада на доњој лествици школарина факултета на УБ.
"Биле су 90.000 динара за основне академске студије, а сада ће бити 100.000 годишње. На специјалистичим студијама су биле 100.000, сада ће бити 110.000, а на докторским је било 110.000, сада је 120.000", појаснио је декан.
Декан Факултета организационих наука проф. др Милан Мартић казао је да је тај факултет предложио благо повећање квоте за 40 места на терет буџета, те да се нада да ће то држава одобрити, имајући у виду интересовање студената за упис на основне академске студије.
Додао је да су на осталим нивоима квоте за упис исте као и прошле године.
"Што се тиче школарина, имајући у виду стопу инфлације, предложена је корекција цена за 9,2 одсто на ФОН-у за основне студије, на специјалистичким академским студијама нема промене, а на мастер, зависно од програма, од шест до осам одсто је предлог за повећање школарине, На докторским студијама планирано је повећање такође од шест одсто", казао је Мартић.
Декан Економског факултета проф. др Жаклина Стојановић рекла је да квоте за упис ове академске године нису мењали, јер тај факултет спада у један од оних који имају највећу уписну квоту када је реч о броју стидената који се финансирају из буџета.
Како је навела, једна трећина студената који ће се уписати на Економски факултет претпреће последице повећања школарине и сносити део укупног повећања цена.
"Економски факултет у Београду има одредбу која је дефинисана одлуком Савета да се школарине усклађују са стопом инфлације. Ове године смо, имајући у виду тежину ситуације у којој се налазимо, тај проценат ипак прилагодили на начин да се однос између терета који преузима студент и његова породица и Економски факултет подели на два према један и повећање школарина је за 9,1 одсто", рекла је Стојановић.
Ана Ћурић испред Студенстког парламента је казала да је парламент донео одлуку да спроведе анкету о уписним квотама и о школарини.
"Фокус је био на школаринама и за сада су то углавном повећања од 10 до 15 одсто за факултете за које имамо прикупљене податке. За сада школарина је највише подигнута на Машинском факултету за 46,8 одсто, али и са тим повећањем имају цену школарине која није највиша на Универзитету", рекла је Ћурић.