Овако декан бањалучког Факултета безбедности др Предраг Ћеранић коментарише разлоге за одлуку Русије да привремено суспендује учешће у уговору СТАРТ.
„Тај споразум је био суспендован и због објективних околности, односно због коронавируса. Две године није било размене инспектора. Американци су једнострано обуставили размену и на крају су добили то што је било очекивано“, подсећа он.
Аларм за спречавање даљег погоршања односа
Питање СТАРТ-а ушло је у критичну фазу јер су САД, у процесу формирања новог мултиполарног светског поретка закључиле да не може дуже да се чека, већ да морају да елиминишу земљу која је у смислу нуклеарних потенцијала за њих најопаснија, објашњава бивши шеф југословенске дипломатије Владислав Јовановић.
„Тако да су они решили да Русију врате у уже оквире регионалне силе и, ако је могуће, да је раздробе“, сматра он.
У основи, СТАРТ би морао да се заснива на каквом-таквом међусобном поверењу, а то поверење почело је да се љуља када је Вашингтон почео да према Русији примењује политику притисака, чему служи и украјинска криза, додаје он.
„У овом случају, СТАРТ је ушао у проблеме тиме што је Запад почео пуни економски рат против Русије, што је унело компликације у извршавање уговорних обавеза. Колико сам схватио из експозеа председника Путина, проблем није да је потребно да се уговор одржи, него у томе да се уважавају једнаке могућности и права обе стране. То значи да не постоји нужна равнотежа и тај дебаланс фаворизује једну страну на рачун друге“, каже Јовановић.
Руска суспензија учешћа у СТАРТ-у је, како Јовановић каже, аларм како би се уједначиле права и обавезе и спречило даље погоршавање односа између Русије и Запада.
„По мом мишљењу, то није заоштравање, пре је упозорење да ствари одлазе превише далеко“, каже Јовановић.
Порука Западу – даље од Русије
То што је Русија одлучила да суспендује учешће у СТАРТ-у није случајно – на другој страни јасно се види да више од тридесет држава, што новчано, што наоружањем, помажу логистику украјинске војске, каже директор Евроазијског безбедносног форума, генерал у пензији Митар Ковач, коментаришући мотиве због којих се Русија одлучила да суспендује своје учешће у СТАРТ-у.
Према његовим речима, суспензијом СТАРТ-а Русија поручује Вашингтону да се рат ни у ком случају неће водити на територији Русије, нити ће, уколико би се случајно то десило, бити конвенционалан. Русија даје до знања да ће, уколико њена територије буде угрожена, употребити ако треба и стратешко нуклеарно оружје.
Према Ковачевим речима, Русија тим потезом даје до знања Вашингтону да ће бранити своје виталне националне интересе. Из говора Владимира Путина јасно се види шта је све Запад учинио ширењем НАТО-а на исток, вероломним односом према систему глобалне и европске безбедности не би ли угрозио безбедност Русије, објашњава он.
„Посебна ескалација десила се у Украјини, где је НАТО, предвођен Америком, учинио низ потеза којима се угрожава руска безбедност. Паралелно са тиме, Америка се повлачила из свих споразума у Европи који нису ишли у њену корист“, подсећа он.
Криза се не догађа на границама Америке, већ Русије и Русија нема пуно излаза нити маневарског простора, она кризу мора да реши на начин који јој одговара.
„Суспензија СТАРТ-а даје одрешене руке Русији да производи довољан број стратешких нуклеарних пројектила у складу са потребама и проценама, а то је посебно условљено информацијама да Америка у Европу, нажалост, допрема нуклеарне пројектиле мале снаге, за које је питање да ли ће их сутра, уз њено одобрење употребити нека од русофобних земаља“, каже Ковач.
Ратни хушкачи а апелују на Русију да се врати у СТАРТ
Сада сви западни политички фактори апелују на Русију да не суспендује учешће у СТАРТ-у. Тако, ЕУ сматра да Русија треба да поштује обавезе из СТАРТ-а и дозволи Америци да изврши инспекцију нуклеарних арсенала на које се споразум односи, док из УН-а стижу слични апели, али обема странама. Забринутост је изразио и генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг, који је поручио да више нуклеарног наоружања и мање контроле чине свет опаснијим, а нагласио је и важност светског поретка заснованог на правилима.
Изузимајући УН, све друге организације и државе које изражавају „забринутост“ због руског потеза, допринеле су разарању европске безбедности и конципирању украјинске кризе, истиче Ковач. Оне су, како каже, потхрањивале болесне амбиције Запада кроз НАТО и такозвани „поход на Исток“.
„УН су се обратиле на адресе две нуклеарне суперсиле и то је нормална процедура јер се не види како стање безбедности у Европи може да буде сређено. Обраћање ЕУ је толико непримерено да се види да то више није организација која стоји на основама на којима је некада функционисала - види се да се претворила у подсистем НАТО-а, организацију која сервилно извршава америчке налоге. То више није релевантна адреса чак ни за државе чланице, а камоли за глобалне и међународне односе“, констатује Ковач.
Уместо да је решавала украјинску кризу, ЕУ је била саучесник у распиривању кризе, подстрекујући проширење НАТО-а на исток. ЕУ нема ни легитимитет, нити формално право да се понаша као миротворац, додаје наш саговорник.
Када говоре да би Украјину требало примити у НАТО и ЕУ, да Украјина по сваку цену мора да победи, а Русија да изгуби политичке и војне елите Брисела и Вашингтона понашају се као ратнохушкачки емисари, закључује Ковач.
Шта ће бити са нуклеарним потенцијалима Британије и Француске
Оно што, према Јовановићевим речима, подстиче додатне сумње на руској страни јесу могуће активности нуклеарних сила које нису обухваћене споразумом, Француске и Велике Британије. Оне могу да неконтролисано врше нуклеарне пробе, а и САД могу преко њих теоријски да врше нуклеарне пробе.
„То подстиче сумње на руској страни да постоји нефер ситуација и нефер такмичење, а то је исувише озбиљна ствар да би се могла препустити случају“, објашњава Јовановић.
Према Ћеранићевом мишљењу, Русија ће вероватно тражити да се у склопу америчке квоте нуклеарних бојевих глава укључи и потенцијал којим располажу Француска и Велика Британија.
„Свакако су нуклеарне бојеве главе у Британији и Француској под америчком контролом“, истиче он.
Јовановић сматра да би ситуацију требало што пре превазићи – највероватније је да ће стране ући у „дискретне преговоре“ и да ће покушати да изнађу начин да се криза превазиђе. А услов да се ситуација превазиђе јесте да се информације о активностима слободно крећу између страна.
Шта је поручио Путин
Подсећамо, у обраћању Федералној скупштини руски председник Владимир Путин захтев НАТО-а Русији да омогући инспекцију својих нуклеарних потенцијала назвао је „театром апсурда“ јер је Русији онемогућено да врши инспекцију америчких нуклеарних потенцијала.
„Наши бројни захтеви за преглед ових или оних објеката остају без одговора или се одбијају по разним формалним основама. И стварно ништа не можемо да проверимо на оној страни. Желим да нагласим, САД и НАТО директно говоре о томе да је њихов циљ да нанесу стратешки пораз Русији. И шта, након тога, као да ничег није било, они се спремају да се растрче по нашим одбрамбеним објектима? Укључујући најновије? Пре недељу дана, ја сам потписао указ о увођењу у борбено дежурство нових стратешких комплекса копненог базирања. Они се спремају да и тамо гурну свој нос? И мисле да је све тако једноставно? Ми ц́емо их просто тако пуштати“, упитао се руски председник.
Према Путиновим речима, НАТО је својом изјавом показао интересовање да буде део СТАРТ-а и додао да нема ништа против тога.
„Сматрамо да је таква поставка питања одавно сазрела, јер у НАТО-у, подсетићу, није само једна нуклеарна држава – САД. Нуклеарне арсенале имају и Велика Британија и Француска. Они се усавршавају, развијају. И такође су усмерени против нас, против Русије“, додао је Путин.
СТАРТ је, након што је Бела кућа за време мандата Доналда Трампа одлучила да се повуче из споразума о Забрани коришћења копнених ракета средњег домета и раскида „Споразума о отвореном небу“, који је дозвољавао међусобне извиђачке летове као меру изградње поверења, остао једини билатерални споразум о нуклеарном разоружању између САД и Русије.
Августа 2022. Русија је привремено обуставила право на инспекције њених нуклеарних арсенала због санкција и забране прелетања руским авионима, које су онемогућавале Русији да пошаље своје инспекторе у САД.