Истраживање је спроведено на Универзитету Екс Марсеј у Француској, где су археолози испитивали троугласто камење и друге артефакте пронађене у пећини Гроте мандрин на југу Француске, пренео је „Сајанс њуз“.
Међу 852 ископана артефакта који датирају пре око 54.000 година, 196 троугластих каменчића имају велика оштећења од великог удара и оштећења изазвана месарским активностима, као што је сечење.
Истраживачи су упоредили те налазе са оштећењима на каменим репликама артефаката које су користили као врхове стрела испаљених из лука и као врхове копаља уметнутих у ручне справе за бацање.
Оштећења од ударца дуж ивица камених врхова са француског локалитета указују на то да су ови алати били причвршћени за дршку на дну. Нема доказа да су неандерталци, који су у то време већ били присутни у Европи, користили стреле.
Такође је нејасно да ли је коришћење лука и стреле пружило значајне предности у лову хомосапијенсу у односу на неандерталце који су користили копља која су бацали или забадали у плен.
Претдходна открића указују на то да технике лова луком и стрелом настали у Африци између 80.000 и 60.000 година пре нове ере. Раније студије показује да су подсахарски Африканци на сличан начин ловили коње, бизоне и јелене.