Боргуд је од ране младости показао огроман таленат како за музику, тако и за вожњу, а по многима један од најлуђих и најживописнијих возача у историји „најбржег циркуса на свету“ успео је да оствари наизглед немогуће – у исто време је и возио у Ф1 каравану, и свирао са Абом.
Управо му је пријатељство са Бјорном Улвеусом, оснивачем групе АББА, омогућило да се у 34. години, као тада већ ветеран мото-спорта, домогне Формуле један, али свој двогодишњи боравак у овом такмичењу није окончао без „праска“.
Наиме, иако дочекан уз потцењивање, Боргуд је успео да у крајње некомпетитивном болиду АТС-а на чувеном Силверстону 1981. године освоји фантастично шесто место и један бод. Но, то је било све за ту сезону, али је његов даљи наступ у болиду овог немачког тима протекао безуспешно.
Ипак, наступ на Великој награди Велике Британије био је довољно добар да му донесе позив Кена Тирела, власника екипе Тирел која се такмичила од 1958. до 1998. године. Ипак, у њој се задржао само три трке пре него што је уследио растанак јер се наводно „није снашао у новом тиму“.
Разлог за то се вероватно крије у намери Боргуда да жонглира каријерама, и да се истовремено уз борбу за што бољи пласман у Формули један бави свирањем.
Након што је напустио Тирел, тркао се тек повремено пре него што је за воланом камиона постао један од најбољих у овом спорту, освајавши титуле у Дивизији 2 и Дивизији 3 Европског шампионата у тркању камиона.
Такође, остаће забележено и да је 1979. године на Првенству Европе заузео треће место иза каснијег шампиона Ф1 Алана Проста и Мајкла Бликемолена.