„То је најпродуктивнија ствар коју овде могу да ураде и да пусте народе да живе и да се организују како желе“, рекао је Додик коментаришући захтев ког је Уставном суду БиХ поднео бошњачки члан Председништва БиХ Денис Бећировић поводом Закона о непокретној имовини која се користи за функционисање јавне власти.
Додик је подсетио да је Парламент Републике Српске донео овај закон у којем нема ништа спорно, наводећи да је Уставни суд и до сада оспоравао одлуке на које Српска, по Уставу, има право.
Додик против ревизије Устава БиХ
Бошњаци свако мало подносе захтеве Уставним судом и на делу је политика која заједно са међународним институцијама, посебно са судијама-странцима у Уставном суду, ради на ревизији темељних принципа постојања БиХ, каже за Спутњик професор Факултета политичких наука у Бањалуци Милош Шолаја.
Ревизија темељних принципа који су дефинисани Уставом БиХ ради се тако што они доносе прописе који нису у складу са Уставом и темељним принципима уставности у правосудном систему на које смо навикли, објашњава Шолаја.
Уставни суд БиХ: Судије-странци испуњавају жеље Бошњака
Много тога је препуштено правној аналогији у складу са принципима који су усвојени у Женеви 8. септембра 1995. и дефинисани су Уставом БиХ, али у одређеним ситуацијама користе се правне аналогије супротне тим принципима, „у смислу како странци замишљају државу БиХ“.
„У неким недовољно дефинисаним принципима кад је у питању државност ентитета у БиХ, дакле и Републике Српске, Уставни суд ради по принципу да неко из бошњачке заједнице покрене уставне промене, а онда их судије-странци усвоје и прихвате. После се то уз неку концертну подршку разних међународних фактора једноставно настоји задржати као готово решење. То је њихов стални поступак што значи да кад се приведе крају ово питање, да ће они ићи на друго, треће и то ће трајати унедоглед“.
Непримењива одлука, Уставни суд би да буде уставотворац
Чак и ако би Уставни суд усвоји Бећиревићев захтев, институције БиХ немају извршне механизме да га примене, сматра Шолаја и додаје да у дневној пракси вероватно од тога не би било ништа, али би остао још један политички конфликт.
Тиме би настао процеп између принципа да сва имовина затечена на територији ентитета њима и припада што је регулисао Дејтонски мировни споразум, и неких каснијих одлука по којима би се, по аналогији, могло тумачити да имовина припада БиХ.
„Онда се ту са доста неразумевања, нарочито међународних правника у Уставном суду, то политички тумачи по принципу уставности како се код нас то раније није радило, на начин како је то дошло из праксе англосаксонских судова. Тако да би Уставни суд требало практично буде и уставотворац и да доноси одлуке које де факто могу да мењају кључне и темељне друштвене односе у БиХ.“
Уколико би Уставни суд поништио Закон Републике Српске о непокретној имовини која се користи за функционисање јавне власти, наставила би се растућа нестабилност у и продубљивао би се процеп између Бошњака и других народа у БиХ, закључио је Шолаја.