Министарка пољопривреде подсетила је да је јуче одржан састанак где су за једним столом у Влади Србије први пут седели представници од примарног произвођача, прерађивача до трговинских ланаца.
„Овакви састанци су одлична прилика да се чујемо. Држава се озбиљно и одговорно понела у 2022. години, која је била економски непредвидива. Сада имамо велику тржишну борбу, која се огледа у свим сегментима. Овде је ескалирала. Имамо пуно проблема. Почели су у 2022. због тога што је држава замрзла цену млека због грађана, млеко произведено у Србији је извезено, онда смо били принуђени да га увозимо, дошло до повећаног увоза млека, млекаре имају залихе, наши произвођачи имају млеко, њима се спушта цена - то су неке ствари о којима смо јуче разговарали“, рекла је Танасковићева за РТС.
Она напомиње да се чуло пуно савета и проблема тако да ће држава одговорно приступити томе.
„Преузели смо на себе да то исконтролишемо. Прелевмани су тешка мера јер ми смо европски оријентисана држава отвореног тржишта и то треба одбранити, али је ситуација да ми морамо да бранимо своје тржиште које је поремећено“, истакла је Танасковићева.
Имате произвођача који имају млеко, а немају коме да га дају у откуп јер су млекаре пуне залиха и то мора да се реши, додаје министарка пољопривреде.
Шта кажу млекари
Према њеним речима, млекари су показали конструктиван приступ.
„Сматрам да то јесте начин како да превазиђемо проблеме. Први пут се системски бавимо решењем проблема. Када дође неко и каже - дајте ми паре, то није решење, хајде да видимо где су конкретни проблеми. То је добар приступ ако хоћемо да поправимо сточарство“, указује Танасковићева.
Она каже да у државној каси има пара.
„Повећали смо субвенцију по литри млека са 10 на 15 динара, то је укупно увећање на годишњем нивоу од 4 милијарде, повећали смо субвенцију по грлу, са 25 на 30.000 динара, што је око 2 милијарде укупан издатак који је већи у односу на претходну годину“, рекла је она.
О новој мери за повећање сточног фонда
„Председник је причао недавно да хоћемо, у смислу повећања сточног фонда, да идемо са финансирањем 50 одсто куповине нових стеоних јуница. На разговорима које сам у протеклом периоду имала са произвођачима, неки од њих сматрају да би боља и ефикаснија мера била да оне произвођаче који задрже женско теле финансирамо у четири квартала по 25.000 динара, што смо рекли - нека буде опционо“, објаснила је министарка.
Према њеним речима, то је остало да се формализује кроз уредбу.
Говорећи о најави протеста и блокаде путева оних који су незадовољни решењем, министарка истиче да је то миноран број људи који је константно „антипротиван“ и нема жељу да се договори.
„Када сте на сваком састанку и када вам ништа не ваља, то је политика - то није конструктивно решење проблема у пољопривреди. Ако смо хтели да се бавимо проблемима у пољопривреди, не можемо доћи и рећи - ја хоћу са 10 на 20 и нећу више ништа друго, системски се врло конструктивно решава“, подвлачи Танасковићева.
Први пут су, додаје, учесници састанка имали прилику да кажу онима који су њихови партнери у послу, попут „Имлека“, шта их мучи.
Прелевман је системско решење да се стабилизује тржиште. Не можете тражити са 10 на 20 динара, то државу кошта 8 милијарди, шта смо тиме урадили, млекаре и даље имају вишка на залихама, напомиње Танасковићева и додаје да је већина за столом разумна и већина је разумела да су ово системска решења.
План исплате субвенција
Министарка Танасковић је рекла да је органска производња добила новац, а до краја фебруара добиће га у целости.
„Онда иде исплата генетике у првој недељи марта, у другој недељи марта плаћамо субвенцију за тов и воће, у трећој недељи марта - винаријама и дестилеријама и на крају, у последњој недељи марта, платићемо примарну биљну и сточарску производњу и тиме завршавамо до 25. марта“, закључила је министарка пољопривреде.