На питање да ли се очекује да се сутра у Бриселу пише историја Западног Балкана и Европе, како најављује већина политичких коментатора, Дрецун каже да кад би тако сложен проблем, као што је косметски, могао тако брзо да се реши, као што би неки волели на западу, онда би вероватно и рат у Украјини могао да се заврши за један дан или за недељу дана.
„Не верујем да је то могуће. Мислим да су западни политичари намерно створили одређену конфузију као својеврсни вид притиска да се прихвати од обе стране оно што је на столу. Сада је већ јасно да је то по принципу - узми или остави, да више нема могућности за корекцију, да само треба договорити, како они кажу, кораке за имплементацију, али никакав договор није постигнут и ништа није потписано“, рекао је Дрецун за Таnjуг.
Он је додао да је наша страна и о томе је, како каже, председник Александар Вучић говорио у скупштини, послала на шест страна образложење зашто не можемо то да прихватимо.
„На основу тог образложења нисам приметио, наравно не знам све детаље, да је направљена нека суштинска корекција у том француко-немачко, односно, сад видимо америчко-европском плану, да би он био прихватљив за нас“, истакао је Дрецун.
Ако смо у скупштини донели одлуку да за нас не може да буде прихватљиво ништа што би значило чланство тзв. Косова у УН или признање лажне државе онда не могу да разумем како би неко могао да каже, ево сад ће то бити имплементирано, додао је он.
Сматра да су нерегуларни услови за било какве преговоре и да овако не може да се постигне решење за тежак проблем које би било дугорочно одрживо и прихватљвио за обе стране.
„Није реално очекивати да се стави потпис на било шта“, подвукао је Дрецун.
Подсећа да западне дипломате тврде да су и председник Вучић и Аљбин Курти прихватили предлог, и да сад треба да ставе потпис, међутим, бар што се наше стране тиче, то, каже Дрецун, није тачно.
„Прихваћено је да се разговара о предлогу, а не и да се прихвати садржај предлога. Мислим да мора много да се разговара да би се постигао неки споразум. Наравно да нам је потребан споразум са Приштином, наравно да треба уважити реалност, а реалност је да Албанци неће да живе у Србији, хоће своју државу, а реалност је да је КИМ неотуђиви део наше територије, реалност је резолуција 1244, самопроглашена независност и то што 80 и нешто држава признаје државу Косово, али све то мора да буде предмет договора“, навео је Дрецун.
Он каже да у предложеном споразуму не види неки договор који би био одржив и дугорочан и који би решио проблем, додајући да види само покушај да се у актуелним геополитичким околностима нешто не брзину реши, да се затвори једна кризна прича и да се избије аргумент Владимиру Путину који се позива на косовски преседан.
„По мени има много нејасноћа и дилема, видећемо, ја мислим да ће се председник Вучић држати оног што је речено у скупштини и ако нису неке суштинске измене направљене“, рекао је Дрецун.
Међу нејасноћама је, каже, и то што се не говори о Заједници српских општина већ о самоуправи Срба.
„Наш услов је ЗСО па онда наставак разговора, али не смемо да упаднемо у замку. Треба разговарати, али остати чврсто при својим ставовима, а мислим да ће и Курти остати при својим ставовима веома чврсто иако је упозорен веома јасно од САД“, оценио је Дрецун.