Предложеним изменама ван снаге стављају се Закон о конверзији и Закон о линијској инфраструктури, због којег је, како је навео ресорни министар, Европска унија имала највише примедби.
Говорећи о нацрту, Весић је рекао да ће укидањем наплате конверзије државног грађевинског земљишта у приватно власништво бити омогућено да се изгради 15 милиона нових квадрата.
Грађевинарство у БДП-у земље учествује са шест одсто, али се ипак осећа пад због кризе.
Овим изменама биће уведен ред, а омогућиће се да се ради брже и подстакне стамбена градња, рекао је министар, нагласивши да постоји жеља да се више гради, као и да буду заштићени и инвеститори и грађани.
Како је професор Правног факултета у Београду Милош Живковић објаснио за „Новости“ генезу овог проблема — конверзија је заправо „инвестиционо блокирала“ многе локације.
„Наплата конверзије је, према званичним подацима, за 13 година примене генерисала укупно око девет и по милиона евра за Републику Србију. То значи да је приход био нешто мање од 800.000 евра годишње, што је за државу занемарљиво“, рекао је Живковић.
Живковић је указао да је, захваљујући томе што је конверзија била услов за добијање грађевинских дозвола, она заправо блокирала многе локације, пре свега локације земљишта на којима су предузећа која су стекла право коришћења тог земљишта у поступцима у којима се говорило у Закону о конверзији уз накнаду, односно приватизована предузећа, као и непокретности купљене у извршном или стечајном поступку.
„Када је 2014. године измењен Закон о планирању и изградњи, уведена је обједињена електронска процедура издавања грађевинских дозвола, и једно уско грло које је постојало у делатности изградње објеката је ‘отчепљено’. Као што сви можемо да видимо, не само у Београду, од 2014. године се гради више него икада раније“, навео је Живковић.
Он је додао да смо полако дошли у фазу у којој су те локације односно земљишта која су била релативно чиста са тачке гледишта могућности њиховог развијања, то јест изградње објеката у складу са урбанистичким плановима, полако већ изграђена и да сада долазе на ред друге врсте инвестиција.
Изградња је једна од најважнијих делатности на којој почива раст нашег БДП-а, јер за собом вуче низ других делатности, истакао је професор Живковић и додао да је управо из овог разлога нарочито важно укидање накнаде за конверзију након 14 година.
Како је указао, смисао укидања накнаде за конверзију је у томе што ће она омогућити да многе локације које су сада „закључане“, односно неисплативе, постану исплативе за делатности изградње.
„На тај начин кроз свега неколико значајнијих инвестиција, пошто се у поступку изградње плаћа и накнада онога ко легално гради и добија грађевинску дозволу, држава ће приходовати накнаду већу од укупног прихода које је за протеклих 13 година имала од поступка конверзије. То је пре свега важно јер ће се на овај начин откључати локације за озбиљне компаније, што ће даље подстакнути развој грађевинске делатности, а даље и читаву економију земље“, казао је Живковић.