Курти: Споразум Београда и Приштине могућ до краја године

Курти је уочи састанка у Бриселу рекао за Еурактив да Београд и Приштина имају за циљ да закључе важан споразум о нормализацији односа "ове године" и да то неће бити глатко, упркос повећаном ангажовању Запада.

"Потребна нам је нормализација односа, а то се може постићи уз обострано признавање као централни део", рекао је Курти и навео да је Београд упоран да неће формално признати независност КиМ, али да, како сматра, "може да се сложи око 'де факто' признања".

Како је рекао, оно што је остало да се испреговара неће бити нимало лако, а то су механизам за имплементацију, међународне гаранције и временски редослед шта, како и када.

Говорећи о формирању Заједнице српских општина, Курти тврди да председник Србије Александар Вучић "и даље трага за територијалним етнонационализмом".

"У суштини, користио би Заједницу српских општина као нову Републику Српску. С друге стране, надам се да ћемо када отворимо преговоре, ослањајући се на предлог ЕУ, повећати поверење, јер споразуми се не могу применити ако нема поверења, па нам је потребан одређени ниво бона фиде", рекао је Курти.

Према његовим речима, потписивање споразума и примена споразума на Балкану су две различите планете и требало би да се "доведу на исти континент".

"Две трећине споразума потписаних у Бриселу претходних деценија Србија није применила", тврди Курти.

Он је казао да ће се актуелни предлог ЕУ односити на "националне мањине" у својој преамбули и на "универзалне концепте" као што су независност, територијални интегритет, суверенитет, реципроцитет, људска права, демократија, владавина права и самоопредељење.

"Оно што ме чини оптимистом јесте чињеница да су у овом предлогу коришћени одређени универзални концепти и појмови, за разлику од деценије пре мог доласка на власт, где су 33 споразума била заснована више на идеологији решавања проблема", рекао је Курти.

Према његовим речима, претходни предлози су били превише сложени и детаљни и зато је било тешко "да се продају јавности", док најновији има само један велики камен спотицања, а то је формирање моноетничког удружења.

"Треба имати на уму да на целом Балкану имате националне мањине, а њихова права не могу да буду идентична. Али без обзира на то, нећемо стварати ове неравнотеже, које постају извор даљих тензија", казао је он.

Упитан да ли верује да је постигнут напредак у лобирању код држава ЕУ које нису признале, Курти је рекао да је "појачана комуникација и сарадња, док је атмосфера много боља са свима њима".

Како је навео, са Грчком су направљени конкретни кораци, при чему је канцеларија тзв. Косова у Атини подигла свој статус у канцеларију за економске послове.

"У прошлости је било много неспоразума око сличности у унутрашњим ситуацијама међу земљама и мало по мало различити представници ових пет непризнавача примећују да заправо аналогија не стоји", сматра Курти.