Кркићу је отац Србин, мајка је Шпањолка и по тој линији је чак и рођак Месију у четвртом колену, али је изгледа то било предалеко да би се пренео комплетан таленат.
Није желео да заигра за Србију, решио је да буде потпуни Шпанац и никако није успео да у сениорском фудбалу покаже доминацију из млађих категорија Барселоне.
А то није учинио ни у А репрезентацији Шпаније.
„Прва година у Барселони је била врло добра на професионалном, али и врло тешка на личном“, рекао је Кркић.
Све се догађало пред Европско првенство 2008. године, Кркић је требало да се нађе на списку селектора Луиса Арагонеса као будућа звезда, али...
„Био сам врло јасан и рекао сам селектору да не могу да идем. Борио сам се са анксиозношћу и одлучио сам да не идем. Дан пре него што је објављен списак сам разговарао са селектором и објаснио сам му. Знао је у каквој сам ситуацији. За мене је превазилажење тог проблема било важније од освајања Европског првенства“, навео је Кркић.
Узрок свега је управо терет „новог Месија“.
„Испрва нисам разумео како могу да испуним та очекивања. Постепено сам научио да се дистанцирам од онога што други причају, знао сам своје лимите, прихватио сам их и идентификовао своје добре стране како бих поставио нове циљеве. Почињеш да постајеш свестан доласка у први тим када од неког анонимног клинца који долази из свог села постанеш неко кога сви знају. Нико ме није научио ништа од тога, морао сам сам да научим. Све што сам желео је да се забавим, нисам био свестан величине позорнице на коју сам ступио са 17 година. У том тренутку испуњаваш дечачки сан“, истакао је Кркић.
Бојан има свега 32 године, али нема клуб пошто је провео две године у јапанској екипи Витсел Кобе где је као нападач на 26 утакмица постигао само један гол, а у каријери је остао на само једном наступу за Шпанију.