Тзв. француско-немачки план за Косово у другом ставу члана 7 помиње Српску православну цркву у ком се наводи да ће „стране формализовати статус СПЦ на Косову и Метохији и пружити снажан ниво заштите српским местима верског и културног наслеђа, у складу са постојећим европским моделима“.
Из те реченице могло би се закључити да Европска унија која је план једногласно усвојила као свој преговарачки оквир, Српску православну цркву види као институцију недефинисаног статуса.
СПЦ у плану ЕУ – трик да се српска власт навуче да призна Косово
Српска православна црква је и пре проглашења тобожње независности Косова и Метохије била на удару албанских сецесиониста тако да је прича о заштити СПЦ лицемерје, посебно у амбијенту масовних напада на њену имовину и вернике, каже за Спутњик културолог проф. др Јован Јањић.
Други став члана 7 тзв. француско-немачког плана за Косово је свакако један од начина да се приволе државне власти Србије да се сложе са статусним питањем, односно да наседну на трикове ЕУ и сложе се са независношћу Косова. А решавање питања СПЦ немогуће је пре него што се реше статусна и сва друга питања која се тичу Косова и Метохије, сматра Јањић.
„Српска црква је свој став изрекла још 2005. године кад је њен највиши орган донео одлуку да се тај део Србије прогласи за окупирано подручје и у том контексту мора се посматрати положај СПЦ. Данас смо сведоци чињенице да приштинске привремене власти осокољене подршком коју добијају са Запада, и то од оних земаља које су признале независност Косова, покушавају да доврше тај процес. Не само заокруживања државности него, рекао бих и етничког чишћења и сваког другог мапирања Косова као чисто албанског подручја где се бришу културни и духовни вековни трагови Срба.“
Зато се не може веровати Западу и Албанцима, а српска држава мора бити истрајна у неприхватање француско-немачког плана док се не промене геополитичке прилике и не добију истинске гаранције безбедности не само Срба, већ свих грађана Косова и Метохије.
Мамац за српске преговараче
А у овом тренутку свакако су угрожена права и слободе српског народа и даље имамо на делу процес и духовног и другог геноцида Срба на Косову и Метохији, сматра Јањић.
У француско-немачком плану наводи се да ће се „стране сложити“ али је питање – које стране? Српска страна се већ сложила и гарантује несметан рад СПЦ али проблем је код оних који ометају, а то су сецесионистичке снаге које делују под окриљем или уз прећутну подршку привремених институција у Приштини.
„И ово је само један од мамаца на којег би требало да наседну српски преговарачи, да се, тобоже гарантује нека безбедност СПЦ на Косову и Метохији, али те гаранције нема у овом плану. Само декларативно се позива на њу, али ту гаранције никакве нема.“
Српска црква нема с ким да потпише Темељни уговор
Јањић истиче да ни било какав темељни уговор између СПЦ и привремених институција, попут оног потписаног у Црној Гори, није могућ на Косову и Метохији. Нема темељног уговора нити га може бити јер Косово није држава, већ само територија под међународним протекторатом.
„Темељни уговор се потписује са државом, а у овом случају, ако би СПЦ хтела да са неким потпише уговор могла би га потписати само са матичном, српском државом, али за тим нема потребе пошто је регистрована као традиционална црква. А ако би пристала на потписивање таквог уговора то би било својеврсно признање Косова и Метохије са црквене стране. Црква не сме то да учини, не само због себе и институција СПЦ, већ и због верујућег народа који јој припада“, закључио је Јањић.