Стручњаци предвиђају да ће куповина намирница вероватно доживети највише аутоматизације, док је најмања вероватноћа да ће АИ утицати на бригу о младима или старима. Истраживање је објављено у часопису „Plos One“.
Ко ће куповати намирнице
Научници са Универзитета у Оксфорду и јапанског Универзитета Оханомизу желели су да открију какав би утицај роботи могли да имају на неплаћене кућне послове.
„Ако роботи преузму наша радна места, да ли ће барем уместо нас износити смеће?“, запитали су се. Роботи „за кућане послове“, као што су роботи усисивачи, „постали су најпроизвођенији и најпродаванији роботи на свету“, приметили су научници.
Тим је питао 29 стручњака за вештачку интелигенцију из Уједињеног Краљевства и 36 стручњака за вештачку интелигенцију из Јапана за њихове прогнозе о улози робота у кући. Стручњаци из Уједињеног Краљевства били су оптимистичнији у погледу кућне аутоматизације у поређењу са колегиницама, док је ситуација у Јапану била обрнута.
Али задаци за које су стручњаци сматрали да могу бити аутоматизовани били су различити. „Предвиђа се да ће само 28 одсто рада у погледу неге, укључујући активности као што су подучавање деце, пратња деце или брига о старијем члану породице, бити аутоматизовано“, рекла је др Лулу Ши, социолог са Универзитета у Оксфорду.
С друге стране, очекује се да ће технологија смањити 60 одсто времена које се проводи у куповини намирница, кажу стручњаци.
Предвиђања да ће у следећих десет година роботи ослободити људе кућних послова имају дугу историју тако да одређени скептицизам може бити оправдан. Године 1966. телевизијска емисија Tomorrow`s World јавила је о кућном роботу који је могао да кува, шета пса, чува бебу, купује, меша коктеле и обавља многе друге задатке. Кад би његовим креаторима дали само милион фунти, уређај би могао да буде у функцији до 1976. Била је то вест…
Јандекс ровер, робот за достављач већ се показао у пословима набавке за кућу
© Sputnik / Валерий Мельников
/ Жене углавном обављају кућне послове
Екатерина Хертог, ванредни професор вештачке интелигенције и друштва на Универзитету у Оксфорду и један од аутора студије, повлачи паралеле са оптимизмом који је дуго окруживао аутомобиле без возача.
„Обећање да ће самовозећи аутомобили на улицама заменити такси возила, постоји, мислим, већ деценијама - а ипак, нисмо успели да направимо роботе да добро функционишу или ове самовозеће аутомобиле да управљају у непредвидивом окружењу наших улица. Домови су у том смислу слични“, објашњава она.
Др Кејт Девлин, предавач АИ и друштва на Краљевском колеџу у Лондону, која није била укључена у студију, каже да ће технологија вероватније помоћи људима, уместо да их замени. „Тешко је и скупо направити робота који може да обави вишеструке или опште послове. Уместо тога, лакше је и корисније створити помоћну технологију која ће нам помоћи, а не заменити нас“, рекла је она.
Истраживање сугерише да би кућна аутоматизација могла да ослободи много времена утрошеног на неплаћене кућне послове. У Уједињеном Краљевству радно способни мушкарци обављају око 50 одсто мање овог неплаћеног посла од радно способних жена, док у Јапану мушкарци раде мање од петине.
Несразмеран терет кућних послова негативно утиче на зараду жена, њихову штедњу и пензије, тврди професорка Хертог. Све већа аутоматизација би стога могла да резултира већом равноправношћу полова, кажу научници. Међутим, технологија може бити скупа. Ако су системи за помоћ у кућним пословима доступни само једној групи у друштву, то ће довести до повећања неједнакости, рекла је Хертогова, пренео је „Јутарњи лист“.