Мала је била сала за конференције за медије на Маракани да прими све лауреате, легенде и госте који су се потрудили да 78. рођендан црвено-белих протекне онако како то доликује од најтрофејнијег српског спортског колектива.
И заиста је било лепо видети сва та велика имена, све те легенде, које су се окупиле, док је фокуси био и она оним млађима и најуспешнијима у свом узрасту, који представљају залог за будућност Црвене звезде.
А онај који је црвено-белима подарио много славља, голова и победа је легендарна деветка Дуле Савић. Након што је давне 1972. године у марту стигао из родног Уба у Љутице Богдана, 1, само годину дана касније уписао је деби за први тим.
Неизбрисив траг оставио је Савић сениор на Маракани, што потврђују и импозатне бројке кроз 410 одиграних утакмица и 266 голова, крунисаних са две шампионске титуле освојене 1977. и 1980. године, као и Куп Југославије подигнут 1982. године.
Дуле Савић је на 78. рођендан „Борова и јела“, који је почео пуштањем Звездине химне, стигао у пратњи супруге Марине, наследника Вујадина Савића ком је друштво правила супруга глумица Мирка.
Вујадин Савић
© Sputnik / Петар Миловановић
Наравно, неизоставан део били су и унуци Дулета Савића, којима је голгетер посебно захвалан што су са лица места испратили овај важан дан за њега и Црвену звезду.
Награду за животно дело голгетеру са Уба уручио је чувени Владимир Петровић Пижон, док је Дуле Савић приликом говора био прилично емотиван и мало му је недостајало да заплаче.
Од среће – наравно!
Све то је мобилним телефоном забележио његов наследник Вујадин, који је некада и сам чинио бедем испред Звездиног гола, док је тренутно члан стручног штаба Милоша Милојевића.
„Победа у дербију улепшала је титулу и данашњи рођендан. Хвала мојим другарима из екипе, без њих не бих био Дуле Савић. Посебно хвала Пижону јер је све нас чинио бољим него што бисмо били без њега. Хвала породици што је овде, посебно унуцима. Има једна дивна песма са рефреном весели се српски роде, а ја сад кажем весели се црвено-бели роде", поручио је Дуле Савић, након чега је уследио громогласан аплауз присутних, баш као што је то био случај приликом изласка на бину.
Душан Савић рођен је 1955. године на Убу и управо је ту направио прве фудбалске кораке у пребогатој каријери. Уз Драгана Џајића и Немању Матића има статус легенде у поменутом крају.
Осим Црвене звезде Дуле Савић бранио је боје Спортинг Хихона из Шпаније, као и француских клубова Кана и Лила, а интересантно је да су сви наведени клубови имали дресове црвено-беле боје.
За разлику од бројних колега чувена деветка није упловила у тренерске воде, али је по завршетку играчке каријере у периоду од 1998. до 2005. године Савић обављао функцију спортског директора клуба с Маракане док је на челу клуба био Драган Џајић.