Магарац голгетер и пас као чувар мреже – фудбалска зоологија од Руме до Бара

Представници ове врсте живог света су у даљој прошлости на више начина завршавали у недозвољеној позицији, налазили се у простору који је предвиђен за трчање на крампонима, а не шапама и папцима, па су, што не чуди, своје наступе на фудбалским утакмицама завршавали без постигнутих голова, добијених дуела, одузетих лопти.

Учинак су, ипак, остварили. Ушли су у историју. Актери утакмица између два светска рата такође, а и гледаоци ових мечева су остварили меморијски профит, јер их до краја својих живота нису могли заборавити.

Кад се арбитар сусрета одиграног у мају 1927, у оквиру другог разреда Новосадске жупе Београдског подсавеза, између домаће Спарте (Шпарте) из Руме и њених комшија у дресу Грађанског из Сремске Митровице, појавио на радном месту са 60 минута закашњења, темељ за „циркус“ је постављен насред игралишта. Та врста забаве без животиња не може.

Знајући да њихови љубимци излазе на мегдан озбиљном ривалу , присталице домаћих су одиграле тачку на којој би им позавидели највећи жонглери, снагатори и гутачи ватре путујућих трупа браће Ринглинг или Конеа.

За сваки случај су, пре почетка меча, за стативу гола пред којим је стајао њихов чувар мреже везали пса?! Онако, чисто да му се нађе при руци. Злу не требало. Уколико уследи опасност и противник уђе у шансу за постизање гола, има ко да заштити њихову „јединицу“. Јер, пас је, знамо, највернији и најбољи човеков пријатељ, а и голмани су људи. Не мора да уједе, довољно је да залаје и центарфор Грађанског ће побећи са своје позиције. Ред је, некако, успостављен уклањањем четвороншца. А мир?

Он, атмосфера у публици је показала, тешко да је могао бити успостављен, јер су навијачи Спарте у ''грађанима'' видели Атињане, тако да је Пелопонески рат вођен усред Срема, пошто су, ваљда зато што трубе нису популарне у равници, а тамбурице заборављене код куће, у јуриш своје јунаке позивали виком и ударањем у канте.

А да у њима не заврше бодови које су „спартанци'' толико желели, све је спаковано у јужноамерички комплет. Карневалска атмосфера и домаћинско суђење.

Док су домаћи играчи опструирали игру, непрестано избацујући лопту ван стадиона чувајући вођство, делилац правде је вршио опструкцију правила игре на штету Митровчана, двапут им ускраћујући прилику да постигну гол из пенала, уједно поклањајући једанаестерац Румљанима, па је „бела тачка“ постала црна мрља, а коначан резултат - 2:1 у корист Спарте – мука због које је гостима дошло да, уместо у своју модерну Сремску Митровицу, заувек оду у древни град Сирмијум.

Олуја покренута у Срему крајем треће деценије минулог века ширила се ка југу, а што се више приближавала Јадрану, прерастала је у буру, која се 11 година након догађаја у Руми подигла попут прашине за добрим коњем, с тим што су њихову улогу одиграли њихови сродници.

За разлику од Арсенала из Тивта, који је као звани гост, у својству формалног домаћина у Бару угостио локални Црнојевић. Наравно, и гледаоци су позвани да присуствују утакмици одиграној у полуфиналној рунди квалификација за подсавезну лигу Цетиња, поготке не треба позивати, они стижу у форми плодова добре игре, судија је пожељан уколико не постоји сукоб интереса, а и победа добро дође обема екипама.

Међутим, кад голгетера спретног и спремног к'о запета пушка не убациш ни у протокол, камоли уведеш у игру, он на терен крочи сам и гол постигне као да има четири ноге, не једну.

Уз стрелца иде и асистент, да и он оствари статистички учинак. Па још један уз њих ,за букет радости након успешно одигране акције.

Арсенал, велики фаворит, одиграо је у стилу лондонског имењака с почетка текућег миленијума, плотун за плотуном завршавао је у мрежи Црнојевића, а убедљиво вођство Тивћана омогућавало је да се на отвореној сцени покажу и неафирмисани играчи.

Иако су сви очекивали да се мање коришћене узданице и дебитанти појаве на травнатом тепиху, са свог тренинг – игралишта су на такмичарски јурнули нерегистровани „фудбалери''.

Жељан игре, постизања голова још више, магарећи трио одиграо је партију каријере, а један од њих се уписао у листу стрелаца гурајући лопту преко гол – линије.

Но, „шверцовање'' је у фудбалу кажњиво, тако да су „голгетер“ и његови саиграчи кажњени избацивањем са игралишта, а погодак је поништен јер су се налазили „у офсајду“.

И вечно су остали у њему.