На Балкан га је довела љубав према једној Београђанки, а сада обожава још две, близнакиње које ће ускоро напунити три године. Када је упознао супругу, безуспешно је покушавала да му објасни одакле је.
„Не знам, не знам, говорио сам. Знаш ли Ђоковића? Аха, Русија! Каква Русија – Србија! После сам гледао видео материјале, све, и документарац о Југославији. Данас знам све, шта се десило са том земљом, био сам у целој Југославији“, прича нам Херера.
Специјално брашно из Венецуеле
Венецуеланска заједница у Србији је мала, свега их је двадесетпеторо. Први ресторан Херера је отворио да би окупио друштво, да би уживали у својој храни. Угасила га је корона. Сада је поново угоститељ на београдском Дорћолу, ново место које носи име револуционара Симона Боливара, својеврсна је амбасада Венецуеле, отворена за све. То је једини ресторан са кухињом ове земље на Балкану.
„Овде се једе арепа и емпанада, људи не знају шта је то, нормално, изгледа као мескичка храна, али потпуно је другачије, прави се са брашном из Венецуеле. Унутра има јунетине, пилетне, сира, разног поврћа. Када нисам могао да набавим брашно, правили смо тесто са брашном из Србије, није било шансе да успе, не знам зашто. Текстура је била другачија, има нешто у нашем брашну из Венецуеле, нешто специјално“, каже уз осмех.
Рум и шљивовица најбољи на свету
У Венецуели је рум главно жестоко пиће, па се пије и у његовом бару у Београду. Упитан које српско пиће може да се стави у раван са Дипломатиком, најбољим румом на свету, овај нови Београђанин за Спутњик каже;
„Ракија наравно. Шљива!“.
Иако се од угоститеља не очекује да госте пошаље на друго место и остане без зараде, Херера странце који први пут посете Београд упућује на своје омиљено, у Скадарлију.
„Три шешира, за мене то је најбоље место овде, био сам на многима, многа су историјска. Важна је атмосфера, храна, мешано месо, и наравно, музика“.
Арепа, венецуеланско јело од меса и поврћа у лепињи која се прави искључиво од кукурузног брашна из те земље
© Sputnik / Сенка Милош
Странци виде град другачијим очима Херера примећује да је Београђанима јако тешко да прихвате да се град мења, зна да то није лако у граду велике, бурне историје, али њему као странцу није проблем, можда зато што, каже, није оптерећен политиком.
„Ишао сам од моје куће до Аде сваки трећи дан бициклом. Тамо где је Београд на води, није било ничег. Људи кажу да сада није лепо, кажем, чекај, можда не можеш да купиш стан тамо, али можеш да шеташ, визуелно је лепо. То је стварно позитивно, нешто лепо у граду. Београд од пре десет година није исти као сада, мења се набоље“.
Срби га, каже, стално питају о политици у Венецуели, али он не жели да прича каква је ситуација тамо. Схватио је да не треба да прича о политици у родној земљи, његова земља сада је Србија, иако има три пасоша, венецуелански, шпански и српски.
Београд има нешто магично
Дух Латинске Америке Херера је дочарао у Београду и тако што је упослио своје сународнике и Кубанце. Осмех им је природно стање, а уз салсу и друге латино ритмове тешко је бити нерасположен. Многи који само желе да попију кафу, добију и бесплатан час латиноамеричког плеса.
Револуционар Симон Боливар, симбол је Венецуеле и у Београду
© Sputnik / Сенка Милош
Том ритму тешко је одолети, али важно је и у којем граду га слушате.
„Београд има нешто, не могу да кажем шта тачно. Добар је, може да се живи са мало новца. Кад имаш више пара лепо је и овде и у свету, али Београд има нешто што нема нико. Био сам у пуно земаља, овде има нешто магично. Живела Србија, Живела Венецуела, то је мој слоган!“.