„У Минхену су сви говори били посвећени победи која ће једном бити постигнута, али је у приватним разговорима све било много мрачније“, наводи аутор текста.
Према Волтовим речима, многи политичари на Западу прилично песимистично гледају на украјински сукоб, не очекују да ће ускоро бити завршен и сумњају у то да ће Кијев успети да окупира источне територије, укључујући и Крим.
„Све беснији позиви да се испоручује све смртоносније оружје, као што су тенкови, артиљерија, тактички ракетни комплекси и ловци могу да буду одраз схватања да је Украјина у горем положају него што преносе медији“, сматра политичар.
Запад је принуђен да одржава морални дух друштва, што значи да треба да показивати оптимистично расположење. Ипак, како указује професор, западни лидери, обећавајући срећан холивудски крај за Украјину, могу да доведу себе у неугодан положај, ако се то никада не догоди.
„Ако у фебруару 2024. сукоб још буде био у жестоком ћорсокаку, а Украјина и даље буде разарана, Бајден ће се суочити с притиском који ће захтевати или да учини више, или да тражи другу стратегију. Имајући у виду његова обећања, све осим потпуне победе сматраће се пропашћу“, закључује Волт.
Различите тачке гледишта Запада и Глобалног југа
Према његовим речима, на Минхенској конференцији о безбедности осећао се, пре свега, јаз у знатно различитим перцепцијама трансатлантске заједнице с једне стране и кључних чланова Глобалног југа с друге стране.
Док су представници Запада тежили томе да рат у Украјини прикажу као најважније геополитичко питање у данашњем свету, државе које су изван трансатлантске коалиције (укључујући важне силе попут Индије, Бразила или Саудијске Арабије) нису се придружиле напорима Запада да санкционише Русију и не виде сукоб у истим апокалиптичним терминима, наводи Волт.
Аутор наводи мишљење једног од учесника скупа, који је истакао да представници земаља и друштава која су изван трансатлантске заједнице сматрају дазападне силе не само да доносе већину правила, већ су спремне и да их крше кад год им то одговара.
Штавише, додаје Волт, кључне државе на Глобалном југу не деле западно уверење да ће будућност 21. века бити одређена исходом рата у Украјини.
„За њих ће економски развој, климатске промене, миграције, грађански сукоби, тероризам, растућа моћ Индије и Кине и много тога другог имати већи утицај на будућност човечанства него судбина Донбаса или Крима. Питају се зашто су западне владе брзо пронашле десетине милијарди долара за слање Украјини, али не би платиле довољно да покрену ефикасну глобалну кампању вакцинације против вируса корона“, пита се Волт, закључујући да тај јаз између Запада и Глобалног југа неће нестати.