Плагијати
Неки критичари тврде да је конструкција АК-47 украдена од немачког „Штурмгевехр 44“. То се објашњава, углавном, спољним сличностима оружја. Међутим, ако се изврши анализа унутрашњости, јасно је да су оптужбе неутемељене.
Значајно се разликују и методе закључавања цеви: код АК се то постиже окретањем затварача око уздужне осе, а код СТГ-44 се закључава нагибом затварача у вертикалној равни. У том погледу, „Калашњиков“ има много више заједничког са М16 Јуџина Стонера и Г-36 немачког произвођача оружја „Хеклер и Кох“. Такође се разликују распоред и дизајн оквира ватреног оружја.
Револуција у наоружању
Кључне предности првог модела аутомата „Калашњиков“ су удобност, једноставност конструкције и експлуатације, као и поузданост. Управо су ови фактори заслужни да аутомат буде популаран више од пола века. Притом, карактеристике дизајна су омогућиле програмерима да лако модернизују оружје.
На пример, модернизована варијанта „Калашњикова“ АКМ је лакша и далекосежнија. Чак и тако значајна измена као што је промена калибра није утицала на кључне предности аутомата које је АК-74 успео да задржи. Овај аутомат користи муницију калибра 5,45х39 милиметара. Тежина модернизоване верзије је смањена за више од један и по пут.
Не могу да понове руску верзију аутомата
Совјетски Савез је активно наоружавао своје савезнике новим аутоматима у оквиру Варшавског пакта, али су земље имале и своје модификације аутомата.
На пример, у Румунији су експериментисали са изгледом АК додавањем вертикалне дрвене дршке на предњи део цеви. Направили су краћу цев, али све је то негативно утицало на ергономију оружја.
Пољски експерти су прво радили на модернизацији АКМ, а затим су преузели АК-74. Приликом производње аутомата „Тантал“ су одлучили да смање тежину оружја на рачун замене неких детаља на пластичне. То је довело до тога да главни адут који има „Калашњикова“, а то је поузданост, на овом аутомату изгуби тај адут.
И кинеске реплике нису квалитетне као руске. Ако је до 1960.године, док су Москва и Пекинг били пријатељи, СССР помагао и материјалима и експертима, након погоршања односа се погоршао и квалитет оружја. Покушаји да се уштеди су били ограничени на поједине детаље. Почетком 1990-их година, када се америчко тржиште затворило за кинеске аутомате, квалитет је драстично опао јер су се трудили да оружје буде јефтино.
Како је навео експерт „Калашњикова“ Владимир Онокој након неколико стотина хитаца, распадао се затварач ватреног оружја, а велики број хитаца је био један и по пут мањи од броја хитаца у оригиналном аутомату. С обзиром на то, многи узорци нису могли да прођу тест јер делови нису могли да се замене. Делови из једног аутомата монтирани на други су утицали на квалитет и перформансе оружја.
Сви наведени подаци су примери из земаља које имају развијену производњу оружја. Ако се говори о јефтиним репликама АК, према речима Онокоја, најгори пример су аутомати из Етиопије. Чак је совјетски модел из 1953. године био поузданији него оружје направљено у Етиопији.
Другим речима, само аутомати „Калашњиков“ који су произведени у Русији имају најбољи однос по питању цене и квалитета. Аутомати произведени у иностранству су или знатно скупљи, као што су америчке реплике или нису дуготрајни, а неки чак нису погодни за коришћење.