Мила је, када се разболела, имала пет година, да би се излечила прошла је кроз осам хемиотерапија и 30 зрачења главе и кичме. Изгубила је косу, после свега што је прошла, то јој је најтеже падало, посебно кад је пошла у школу, прича нам њена мајка.
„Чак је долазила у ситуацију, кад крене кући у школском дворишту, да се упери прст у њу, „ти си ћелава, како можете са њом да се дружите, ћело ћелави...“ Дође кући са сузама у очима. Мени је као мајци најбитније њено здравље, то сам јој и причала, битно је љубице моја да си ти жива и здрава, да ли има косе или нема, то је најмањи проблем. Али ту су деца, и деца која су јако сурова и окрутна“.
Са Удружењем „Увек са децом“, које помаже малим пацијентима да дођу до перике и тако лакше преброде дане после лечења Милину породицу спојила је локална фризерка Весна Ракић.
Мила Секулић и њена фризерка доброг срца Весна Ракић.
© Фото : Спутњику уступила Весна Ракић
Весна из Лознице најхуманија
Она је шампион у прикупљању косе за перике за децу која се лече од рака. Од почетка акције пре три године у њеном салону било је више од 400 донација.
Када је Мила добила косу, у самом почетку није било лако навићи се на промену:
„Прво је био страх како ће друга деца да реагују, како сад, одједном има шишке. Данас је већ другачије, и самопоуздање јој је повећано, још има страха да јој се не помери кад дуне ветрић, али сада је другачије много“, каже мама Дашка.
Рекордерка у прикупљању косе у овом хуманитарној акцији, Весна Ракић, фризер је 30 година, петнаест води свој салон , а последњих девет се бави хуманитарним радом. Сарађује са бројним организацијама, а од пре три године сарађује са удружењем „Увек са децом“ које је спојило децу, фризере и донаторе. У њеном салону у бесплатно је шишане и фенирање за свакога ко жели да скрати 30 или више центиметара здраве косе.
„Коса мора бити здрава, може бити и фарбана, али не блајхана или са праменовима. Најчешће долазе девојчице од пет до петнаест година, долазе мајке са ћерком, имали смо и маме са две ћерке. Пуно имамо случајева жена које су се лечиле од карцинома, па су сад своју косу поклониле да би неком помогле. Имали смо и неколико дечака, имамо једног специјалног донатора који гаји косу само до дужине потребне за донацију. Ошиша се скроз и видимо га после три године поново“, каже ова фризерка добротвор.
Она додаје да би могла цео дан да прича о донаторима из Лознице, добрим људима који би на својој коси могли да зараде. Могла би и она, али јој не пада напамет:
„Имам здрава два сина, то ми је сасвим довољно да будем задовољна жена“, каже Ракићева.
Душица Петровић и ћерке Емилија и Анастасија из Лознице, све три су дале косу за израду перика.
© Фото : Спутњику уступила Весна Ракић
Маркови чаробни прсти
И поред њене и добре воље донатора, оваква помоћ деци која се лече од рака не би била могућа да нема Марка Мајсторовића. Млади власуљар из Београда овој деци поклања оно што други не могу, он ручно израђује перике за децу, по специјалном такозваном хеир микро систему.
„То значи да су плетене длака по длака на филмском тилу, то је рупичасти материјал који, када се прислони на кожу, одаје утисак раста косе из коже главе. Систем израде је врло спор, свака перика се ради око два месеца. За количину перика која је потребна, треба обезбедити пуно власуљара и покрити основне трошкове производње“, објашњава Мајсторовић.
Његова радионица и продаје перике од природне длаке здравим људима, коштају између 1700 до 2500 евра. У Европи и остатку света много су скупље, па би и он могао да заради више, уместо тога, он у свом раду деци која пате поклања тај новац, радом својих вештих руку.
„Код девојака, односно деце тог узраста перика или било који власуљарски додатак ради се на најбољи могући начин управо из разлога да не би било више штете, него користи, да не би долазили у ситуацију да их остала деца задиркују у школи“, каже.
Марко Мајсторовић и поставља деци тек израђене перике, то је моменат због кога се, каже, цео рад, велики труд исплати - сваки сат, сваки минут, свака длака провучена кроз платно.
Не само да поново има косу, Мила сада може и да бира фризуру коју раније није могла
© Фото : Спутњику уступила Дашка Секулић
„То нема цену, то задовољство када си у ситуацији да помогнеш некоме ко је тако млад, а нажалост болестан. Али, колико је лепо, толико је и мучно, обично деца дођу из унутрашњости Србије у Удружење или у нашу радионицу, најчешће им перикице предајемо после хемиотерапије. Деца су изнурена, уморна, а уједно и срећна, увек се појави осмех на лицу. Због тог осмеха и гурамо даље и радимо“, каже Мајсторовић.
Сви могу да помогну
Мила Секулић, девојчица из Лознице са прелепом косом, сада прима хормон раста. Како ће изгледати њена коса у будућности, знаће тек кад изађе из пубертета, али увек ће имати подршку Удружења и породице.
„Ако ће њој бити лакше, урадићемо трансплантацију косе, то је касније решење за цео живот. Подршка је најважнија, и мој син је донирао косу, Вук има девет година. Гајио је косу, па је прошле године донирао свој реп да се направи перика за неку девојчицу, као за његову сестру“.
За материјал за израду перике потребно је 50 хиљада динара. Саговорници Спутњика зато учествују и у другом делу акције Удружења „Увек са децом“, у сакупљању донација. Јављају се фирме, велике и мале компаније, појединци. Прошле године шест перика направљено је захваљујући донацији амбасаде Катара у Београду, а биће их још.
Сви који имају 30 центиметара здраве косе могу да помогну да се деци која се лече од карцинома врати самопоуздање и осмех. Ко нема косу, може да помогне у набавци материјала за израду перика слањем СМС-а са текстом 7175 на број 7175.
Подршка старијој сестри и свој деци која болују од рака, Вук је пуштао косу и донирао је за израду перика.
© Фото : Спутњику уступила Дашка Секулић