Посланици опозиционе Алтернативе за Немачку (АФД) у Бундестагу поднели су захтев у којем траже да Берлин повуче признање Косова.
„Лажна држава Косово је пропала – одвојена после противправне агресије НАТО-а против СР Југославије (1999) и упркос једностраном проглашењу независности 2008. године без спроведеног референдума, уз толерисање протеривања стотина хиљада Срба, Јевреја и других неалбанаца и непоштовање воље српске мањине на северном Косову. Косово не само да је најсиромашнија ‘држава’ западног Балкана, већ је и друга најсиромашнија ‘држава’ Европе, после Молдавије“, наводе посланици у захтеву.
Мислећи људи против француско-немачког предлога
Стручњак за Немачку из Института за политичке студије др Душан Достанић каже за Спутњик да ће расправа о предлогу за повлачењем признања Косова бити на дневном реду Бундестага за око две недеље.
Више је него извесно да ће већина посланика немачког парламента гласати против, али то није од битног значаја. У овом тренутку битно је да се у Бундестагу чују другачија мишљења и аргументи зашто Косово не може бити држава, додаје Достанић.
Осим тога, у време кад се маше француско-немачким предлогом, посебно значајно је да се и код нас у Србији чују аргументи из иностранства који говоре да је неприхватљив било какав облик признавања Косова.
„За нас је од посебног значаја да се не може овде говорити о француско-немачком предлогу у време кад је већ и мислећим људима на Западу постало јасно да Косово није држава и да не може ни бити. У поднеску АФД-а видите чврсте аргументе који се не могу тек тако отписати“.
Косово неспособно за самосталност и безбедносна претња целој Европи
А ти аргументи говоре, пре свега о економском статусу на Косову и да више од десет година од једностраног проглашења независности та творевина није способна за некакав самосталан живот. Друго, види се да по глави становника највећи број европских џихадиста долази управо са Косова, тако да инсистирање на самосталности и државности Косова представља безбедносну претњу у центру Европе.
Постало је јасно да се на Косову не решава питање мира и стабилности, да од мира и стабилности неће бити ништа јер је јасно да Албанци планирају стварање тзв. велике Албаније која би укључивала не само Албанију и Косово, већ и делове Северне Македоније и Црне Горе као и југ Србије, сматра Достанић.
Кључно питање за нас свакако је положај српског народа и светиња на Косову и Метохији, где је АФД указала на сталне инциденте и нападе на Србе на подручју Косова и Метохије.
„АФД указује и на нерегулисан статус имовине, пре свега Српске православне цркве, непоштовање права Срба на Косову, указано је и на број Срба и нелабанаца који су насилно отерани из својих кућа за ово време и мислим да су то важни аргументи који морају да се чују. Сада ће се по први пут чути током расправе у Бундестагу али мислим да би било места и да се ти аргументи чешће чују у Србији“.
Стварна опозиција против ратоборне политике Зелених
Према Достанићу, иза предлога стоји читав посланички клуб АДФ-а, у овом тренутку најјаче „стварно опозиционе партије у Немачкој“, а не би било изненађење ако би га у Бундестагу подржали још неки посланици, пре свега заступници Партије Левице.
Саговорник Спутњика сматра да покретање иницијативе о повлачењу признања Косова у Бундестагу не би требало доводити у везу са чињеницом да је у Немачкој Украјина спољнополитичко питање свих питања и подсећа да су из АФД-а с времена на време постављана питања о Косову.
„На пример, постављана су питања у јануару за време догађања на барикадама о положају српског народа на Косову. Тамо постоји један сензибилитет за значај овог питања тако да га не бих нужно доводио на било који начин у вези са ратом у Украјини. Што се тиче рата у Украјини, АФД је и ту имала релативно јасан став. Дакле, они нису ратна странка и са скепсом гледају на спољну политику садашње немачке владе, на оно што сматрају ратоборном политиком, пре свега Зелених али и Социјалдемократа“, закључио је Достанић.