Ватикан је повратак назвао екуменском „донацијом“ православном хришћанском архиепископу Атине и целе Грчке, а не нужно трансфером из једне у другу државу. Ипак то је својеврстан притисак на Британски музеј да закључи договор са Грчком о судбини њене много вец́е колекције скулптура Партенона, наводи агенција.
Шеф ватиканског града-државе, кардинал Фернандо Вергез, потписао је споразум о спровођењу „донације“ током приватне церемоније Ватиканског музеја са грчком министарком културе Лином Мендони и представником православног архиепископа Атине и целе Грчке, Јеронимоса ИИ.
Изасланик архиепископа, отац Емануел Папамикроулис, рекао је за АП да су Грчка православна црква и архиепископ захвални папи Фрањи на договору.
"То се догодило у тешком тренутку за нашу земљу и надамо се да ће донети осец́ај поноса и среће. Надам се да ће ову иницијативу пратити и други", рекао је он у телефонском интервјуу из Ватикана, након церемоније потписивања.
„Ова иницијатива помаже да се залече ране из прошлости и показује да када хришћанске вође раде заједно, могу да решавају проблеме на практичан начин“, казао је Папамикрулис.
Очекује се да ће фрагменти Партенона стиц́и у Атину касније овог месеца, а планирана је церемонија њиховог пријема 24. марта.
Агенција подсећа да је Британски музеј одбијао деценијама апеле Грчке да врати много већу колекцију скулптура Партенона, које су централни део музејске поставке од 1816. године.
Раније овог месеца, међутим, председник Британског музеја рекао је да су Уједињено Краљевство и Грчка радили на договору према којем би мермер из Партенона био изложен и у Лондону и у Атини.
Скулптуре из 5. век п.н.е. углавном су остаци фриза дугог 160 метара (520 стопа) који се протезао око спољних зидова Партенонског храма на Акропољу, посвећеног Атини, богињи мудрости.
Велики део фриза и других скулптуралних украса храма изгубљен је у бомбардовању у 17. веку, док је почетком 19. века културног блага британски дипломата лорд Елџин однео из храма Партенона у Атини када је Грчка била под османском влашћу.
Британски музеј у Лондону одбио је да врати скулптуре, отприлике половину мермерног фриза од 160 метара који је красио споменик из 5. века пре нове ере, рекавши да их је Елџин стекао законским уговором са Османским царством и да су део свачијег заједничког наслеђа, наводи агенција.
Грчка влада премијера Киријакос Мицотакиса појачала је притисак за повратак културног блага од када је преузела власт 2019. године и најавила још интензивнију кампању одласком Британије из Европске уније, наводи агенција.