У саопштењу НБС се наводи да је при доношењу овакве одлуке, Извршни одбор имао у виду да су, и поред знакова попуштања, глобални трошковни притисци и увозна инфлација и даље високи и да је потребно ограничити њихове индиректне ефекте на раст цена на домаћем тржишту, који се могу преносити путем инфлационих очекивања, као и утицати на део притисака који долазе са стране тражње.
"Тиме Народна банка Србије доприноси да се инфлација у Србији нађе на опадајућој путањи и врати у границе дозвољеног одступања у хоризонту пројекције. Преношење досадашњег повећања референтне каматне стопе на каматне стопе на тржишту новца, кредита и штедње указује на ефикасност трансмисионог механизма монетарне политике путем канала каматне стопе", наводи се у саопштењу НБС.
То је 12. повећање референтне камате од априла прошле године, када је први пут повећана за 0,50 одсто са 1 на 1,50 одсто. У истом износу је НБС повећала камату и у мају и јуну, док се Извршни одбор у јулу и августу одлучио на повећање од по 0,25 процената, а потом у септембру за још 0,50 одсто. Уследило је повећање у истом износу и три наредна месеца, док су се у НБС у јануару и фебруару одлучили да успоре темпо подизања референтне камате и увећају је за 0,25 одсто.
Повећање референтне каматне стопе се преноси и на остале каматне стопе на тржишту, па то значи даље поскупљење кредита и за привреду и за становништво. Док на каматне стопе кредита индексиране у еврима утиче превасходно политика Европске вентралне банке (ЕЦБ), на динарске кредите утиче кретање референтне каматне стопе Народне банке Србије.