То што се Украјина и даље бори може се у великој мери објаснити подршком коју добија од Америке. Џо Бајден је обећао да ће подржавати Украјину „онолико колико буде потребно“. Ипак, даља помоћ, посебно у досадашњим размерама, делимично зависи и од тога како ће се грађани САД односити према финансијској помоћи Кијеву.
Резултати анкета, које је „Економист“ спровео заједно с британском компанијом „YouGov“, сведоче о томе да се јаз међу представницима две главне америчке политичке партије повећава и да сада чак и демократе мање подржавају издвајање неких видова помоћи Кијеву, у поређењу с прошлом годином.
Поједини републиканци све активније говоре о томе да се против издашним пакетима америчке помоћи. Утицајни чланови Републиканске партије, међу којима су Кевин Макарти и Рон Десантис, оштро критикују политику помоћи Украјини, посебно сада, када се Американци суочавају с високим нивоом инфлације.
Чланови Демократске партије такође показују све више опреза. У априлу 2022. године 82 одсто анкетираних демократа и 67 одсто републиканаца одговорило је да је, према њиховом мишљењу, слање финансијске помоћи Украјини добра идеја. У фебруару 2023. године такво мишљење је исказало 75 одсто демократа и 39 одсто репубиканаца.
За сада ниједна држава није предлагала да се у Украјину упути њена војска, а резултати анкете су показали да би ту идеју подржало 31 одсто демократа и 19 одсто републиканаца.
Једини вид помоћи који подржава огромна већина Американаца јесте прехрамбена и медицинска помоћ, за које се изјаснило 86 одсто демократа и 78 одсто републиканаца.
Без обзира на близину сукоба и опасност коју он носи за цео регион, међу Европљанимам, у поређењу с Американцима, има још мање оних који би подржали слање својих војника у Украјину. У децембру 2022. године у Великој Британији, Француској, Немачкој и Италији за слање војника у Украјину изјаснило се мање од 20 одсто учесника у анкети.
Истраживања јавног мњења такође сведоче о томе да последице руске специјалне операције наносе огромну штету енергоснабдевању у Европи.
У фебруару 2022. године 45 одсто Британаца је изјавило да би подржали пооштравање санкција Русији, чак и ако би то довело до повећања трошкова живота. У децембру, услед енергетске кризе и наглог раста животних трошкова, тај проценат се смањио на 35 одсто. Исти су показатељи и у Француској, Немачкој, Италији и Шпанији.
„Украјинци се храбро боре против руске офанзиве. Ипак, сама храброст није довољна за супротстављање противничкој војсци, уколико нема сталне подршке западних земаља и њихових грађана“, закључује „Економист“.