У актуелним политичким околностима, истиче Шаиновић, уочавају се два континуитета: Запад жели да заврши оно што је и започео — независно Косово, а Србија то одбија и тражи решење за Заједницу српских општина, за институционално организовање Срба на Косову и Метохији уз утицај Србије и Српске православне цркве.
„У сусрет разговорима у Охриду треба прецизирати да је ово што представници ЕУ називају споразумом заправо оквир који намерно има општа места, а у неким деловима је и конфузан. То није споразум, он тек треба да се деси али прво треба да се заврши посао са ЗСО“, оцењује Шаиновић у разговору за Спутњик.
Како да потпишемо и шести
Он сматра да након десет година преговарања председник Србије има кредибилитет да каже да већ постоји пет споразума које је предложио, потписао и прекршио Запад и да постави питање „како да потпишем шести“. Да се не поштују Кумановски споразум, Повеља УН, Резолуција 1244, Бриселски и Вашингтонски споразум више пута упозоравао је и председник Вучић.
Шаиновић истиче да пошто је став Србије да неће признати Косово толико чврст, јер то није политичка воља само шефа ове државе, већ целог народа и постепено се губи термин међусобног признања, најважније питање ће бити ЗСО.
„Представници Косова инсистирају да ЗСО буде у складу са њиховим Уставом, а ако ми кажемо да треба да буде у складу са нашим Уставом онда смо одмах завршили причу. Ми ћемо инсистирати на ономе што је потписано у Бриселу, јер за то имамо кредибилитет. Ако ЕУ није спремна да спроведе оно што је потписала, онда ће и овај оквир односно предлог трајати 200 година“, оцењује наш саговорник.
Прете али морамо да останемо при нашим црвеним линијама
Састанак у Охриду 18. марта део је процеса који треба да утврди да ли су се Београд и Приштина договорили око имплементације предлога за нормализацију односа који би требало да се представи Европском савету 23. и 24. марта. Никола Шаиновић подсећа да смо се у прошлости суочавали са војним претњама, а да нас сада условљавају економским санкцијама. То, према његовом мишљењу, не треба игнорисати, јер смо свесни да иако их неће изгласати Савет безбедности, хоће све околне земље које су чланице Алијансе.
„Претња јесте реална али ми морамо да останемо при нашим црвеним линијама, а то је да не прихватамо признање Косова као територије под оквиром Уједињених нација. Постоји много таквих територија као што је рецимо Тајван, а ми у овој ситуацији треба да сачувамо одступницу и виталне интересе. Ми смо ратовали све док нисмо добили резолуцију УН у којој је наведено да је суверенитет тадашње СРЈ на Косову неспоран“, подсећа Шаиновић.
Континуитет — кључна реч за косовски проблем
Све ове притиске, додаје он, треба да посматрамо реално због свега наведеног али не смемо да изгубимо суверенитет, национални интегритет, као ни економски развој. Треба да водимо рачуна шта остављамо деци, јер сав континуитет косовског проблема говори о тежини одговорности.
„Континуитет је кључна реч за косовски проблем. Ко год сео у столицу на Андрићевом венцу, њему на столу стоји цела историја Косова и последица који је оставио сваки слој, а које не може нико да промени. Они који желе да овладају овим простором желе да нам намећу флоскуле од којих је кључна да је цео проблем настао са Слободаном Милошевићем. А настао је много раније, још 1981. одмах након смрти Јосипа Броза Тита“, објашњава Шаиновић за Спутњик.
Зашто је Европска унија напокон објавила тзв. француско-немачки план и шта се њиме заправо предвиђа, била је једна од тема емисије „Нови Спутњик поредак“: