Пре свега, треба споменути како је стрес у ствари скуп реакција на притисак који трпимо. Временом, ово стање може да се продуби и да утиче на сваки аспект човековог живота и његово функционисање.
Иако седа коса није директна последица стреса, свакако да он може убрзати овај процес, како тврди др Дејвид Кинглеј, председник Светскох тихолошког друштва. Он додаје да и стања попут неухрањености, проблеми са штитном жлездом, хормонска неравнотежа и анемија могу да утичу на пигментацију косе.
Процес може и да се преокрене?
Једна од студија из 2021. године која се бавила овом темом, открила је да стрес може утицати на то да ли ћемо поседети или не, али исто тако да ова промена не мора бити трајна. Наиме, након што су научници замолили учеснике да бележе своја стресна искуства и нивое стреса у временском интервалу од неколико месеци, откривено је да су ова искуства повезана са појавом белих длака.
Међутим, уклањањем стреса овај процес је могао да се преокрене.
„Међу испитаницима је била и једна особа која је отишла на одмор, да би се испоставило да је један седи прамен опет попримио тамне тонове током тог периода“, рекао је у саопштењу главни аутор и неуролог Мартин Пикард са Универзитета Колумбија.
Међутим, код некога ко је годинама имао седу косу, елиминација стреса неће утицати на то да се пигмент постепено врати.
У пракси, како Кинглеј тврди, нема много људи за које зна да су повратили стару боју косе и ако до тога уопште дође најчешће се јавља код пацијената који се лече од ћелавости. Али, да свакако је сигурно да све оно што радимо има утицај на наше тело, а некада ти процеси могу бити неповратни, пренела је „Национална географија“.