То за Спутњик каже консултант Бранко Павловић, коментаришући најновија збивања, када су после Силицијумска долина банке затворене и Силвергејт банка и Сигначер банка.
Бајден уверава у стабилност банкарског сектора
Председник САД Џозеф Бајден се данас обратио Американцима уверавајући их да је банкарски систем стабилан, нагласибши да су предузети кораци да се ограниче последице колапса калифорнијске банке и ојача поверење у финансијски систем.
Он је саопштио да ће сви депозити грађанима остати доступни, а обећао је и да порески обвезници неће трпети губитке због проблема банкротираних кредитних институција. Управо парама пореских обвезника су у време кризе из 2008. спасавали банкарски сектор.
Чекало се на то Бајденово обраћање, јер само што је Њујорк тајмс забележио да је банкрот Силицујмска долина банке, највеће која је пропала у САД после глобалне финансијске кризе из 2007-2008. године, подстакао страховања да би и друге америчке банке такође могле да се суоче са проблемима, то се и догодило.
Председник САД Џозеф Бајден уверава Американце да је банкарски систем стабилан и да ће свако моћи да дође до својих штедних улога
© AP Photo / Alex Brandon
Мала банка, велика брига
Већ банкрот прве био је знак за брзо реаговање Федералних резерви, односно централне банке Америке, која је одлучила да банкама из резерви стави на располагање додатна средства како би им помогла да обезбеде неопходна средства за задовољење потреба својих штедиша.
Павловић, као и консултант за страна улагања Махмуд Бушатлија, сматрају да је капитал пропале банке у Силицијумској долини миноран да би сам по себи могао да утиче на читав бакарски систем.
„Једно је сам значај и величина банке. Да ли и максимални ризици те банке по обиму могу да буду такви да уздрмају читав банкарски систем. Не. То су у односу на уобичајене интервенције централних банка у тренутку када се догађају поремећаји безначајне суме. Ми говоримо о двадесетак милијарди долара“, каже Павловић.
Он подсећа да је 2007. године када је због ненаплативих стамбених кредита у Америци пукао тај балон некретнина и изазвао лом у банкарском сектору и потом светску финансијску кризу, заједничком акцијом централних банака Феда, Евроспке централне банке, јапанске и британске, за два сата упумпано хиљаду милијарди долара у банкраски систем.
Банку стигли проблеми ИТ сектора
И Бушатлија за Спутњик каже да банкарски и финанијски ситем САД због пропасти ове банке не би требало да буде угрожен.
„То је банка локалног значаја. Она је у Силиконској долини и практично, већина њихових клијената су у ствари ИТ-евци из Силиконске долине. Углавном кредитно подржавају старт-апове. Када сте ви везани само за једну економску целину, а то је тај ИТ, треба имати у виду чињеницу да тај ИТ нарочито у Силиконској долини помало замире у последњих осам, можда и 10 година“, напомиње наш саговорник.
Он указује на чињеницу да је у том периоду Кина у тој области веома расла и да сада она има преко два пута више пријава патената и интелектуалне својине него што је то у Америци. То је довело до тога да је доста компанија пропало у Силиконској долини, а неке и отишле у Кину.
„И банка вероватно има пробелма и око тога. Она је брзо расла на динамичном расту ИТ сектора, али када имате проблем код својих најбољих клијената или најбројнијих клијената онда то донекле омета и рад банке. То може да се одрази на квалитет капитала“, каже наш саговорник.
Очекивано реаговање институција
Бушатлија указује да су поготово специфични старт-апови које је финансирала, где нема никаквих гаранција да ће ти пројекти проћи на тржишту па је и њихово кредитирање врло ризично. Зато је могуће да је основни проблем те банке, као и ових других због пада тржишта криптовалута, да се суочила са ненаплативошћу кредита.
Амерички финанијски аналитичар Боув сматра да би криза могла да се пренсе на друге банке а проблем на крају решаван штампањем долара
© Depositphotos.com / Doomu
По његовој оцени, то што америчке финансијске институције сад предузимају је очекивано.
„Њихове банке су чак обавезне да код државне институције за заштиту депозита морају да осигурају депозите и по тој основи осигурања држава сада приступа том проблему тако што само хоће да стави на располагање тај депозит, а не да консолидује биланс банке“, истиче Бушатлија.
Констатујући да је већ најављено да ће штедишама бити исплаћени њихови депозити, он, међутим, указује да то може да створи додатну панику. Сви ће одмах први дан навалити да се дочепају својих пара и то оставља јако лош утисак на јавност , каже он.
Психолошки моменат
На тај психолошки ефекат указује и Павловић, али и на то да страховања нису неоправдана, на шта упозорава и амерички финансијски аналитичар Ричард Боув. Главни финансијски стратег Одеон капитал групе сматра да би криза настала банкарском паником у САД могла да се прошири на многе банке.
„То што та банка сама по себи нема значај за финансијски систем и њена пропаст сама по себи не може да се прелије и направи некакав хаос, не значи да је хаос искључен, да га неће бити. То видимо по томе што се у дану када се почело љуљати око те банке у Силиконској долини, цело банкарско тржиште померило наниже за седам процената. Чак и нешто више. То значи да сви који воде те банке и сами знају да су стања у њиховим билансима значајно ризичнија него што то изгледа на први поглед“, сматра Павловић.
Реакција тржишта и то што је тешка артиљерија - Фед, америчко министарство финансија и Федерална агенција за осигурање депозита- заједничким саопштењем ступила на сцену да психолошки смири ствар , по његовој оцени, индиректно потврђује дубину проблема који постоји у финансијском сектору Америке. И не само њеном, него читавог западног света. Независно, како каже, од те банке која је кап у мору, јер је њен капитал на нивоу десетохиљадитог дела оног што је капитал банкарског сектора Америке.
Изгубљено поверење
Али када такав миноран део направи померања од седам одсто у једном дану то указује колико је неповерење самих банкара у сопствене извештаје, констатује овај консултант.
Да Американци баш немају велико поверење у банкарски систем указује и Боув и то поткрепљује чињеницом да су депозити у америчким банкама пали за шест процената у последњих годину дана. Поверење су, како констатује, изгубили и инвеститори јер америчке банке последњих година, а нарочито у претходних 12 месеци, користе велики број банкарских трикова да прикажу зараду и капитал када они не постоје.
Он, при том, указује на то да многе банке у САД имају на стотине милијарди долара депозита који нису осигурани јер појединачни депозити прелазе висину од 250.000 долара. Ако су људи изгубили веру да је њихов новац заштићен у банкама и ако почну да га повлаче због ризика, онда ће те банке морати да се суоче са великим одливима, а неће моћи да продају обвезнице да би покриле те одливе.
Боув, међутим, има одговор и на питање одакле ће доћи новац да се све то покрије – Федералне резерве ће морати да га штампају.
Доналд Трамп сматра да је на видику нови финанијски колапс Америке
© AP Photo / Andrew Harnik
Како психолошки моменат у случају кризе може да одигра пресудну улогу видели смо и сами у случају две пирамидалне банке у Србији које су се преко ноћи урушиле када су сви похрлили да подигну своје улоге. То, додуше, по оцени Бушатлије, није баш за поређење, јер су, како каже, те банке због начина на који су функционисале биле превара од самог почетка и такав крај је био известан.
Реаговања
Да су ипак свима свежа сећања на то како се америчка банкарска криза из 2007. прелила на цео свет говоре и реаговања на најновија збивања која стижу са разних страна.
Очекивано, Бајденов политички противник, Доналд Трамп сматра да су на видику нови финанијски колапси и да ће Америка имати велику депресију опаснију него 1929. године. Поједини економисти У Русији и Кини, такође, сматрају да би у Америци могло да дође до домино ефекта и да се то онда одрази и на глобалу.
Огласио се и председник Србије Александар Вучић истакавши да банке у Србији спроводе стриктну супервизију и да грађани могу да буду сигурни у банке које раде уз дозволу Народне банке Србије.
И Павловића дели то мишљење, али и указује на оно што би могло да брине.
„Што се тиче Србије то се овде не може директно прелити, али то неповерење у банкарски сектор Запада би се последично, не у првом кораку него у трећем на нас одразило, јер је наш банкарски сектор преко 90 одсто у рукама западних банака. Саме банке код нас су стабилне, прописно су капитализоване, немају саме по себи унутрашње проблеме. Али ако би се заљуљало на глобалном нивоу, онда наравно да би њихове централе повукле сва средства ка себи и у том смислу би могле да направе проблем у Србији“, оценио је Павловић.