МОЈА ПРИЧА

Ја сам одлучио да пешачим до Москве! Србин спреман за велики подвиг да помогне животно угроженима

Село Бачевица налази се између Параћина и Зајечара, а представља почетну тачку ходочашћа коме је крајња дестинација Москва. Дејан Богосављевић је из родне Бачевице кренуо у „шетњу“ на далек пут како би скренуо пажњу и прикупио новац за помоћ организацији Нурдор, која помаже родитељима деце оболеле од рака.
Sputnik
Богосављевић је самоиницијативно одлучио да пешке пређе пут од више хиљада километара како би, на једини њему доступан начин, пружио помоћ онима којима је потребна. Из Београда, где смо причали, већ је кренуо пут Русије.
Рођен је у селу које броји око двеста становника, ради у фирми која се бави истраживањем рудног земљишта, а одморе проводи на селу. Како нам признаје, нема могућност да финансијски допринесе организацији Нурдор, али је нашао начин да допринесе њеном раду.
Ја сам одлучио да пешачим до Москве, дистанца је 2371 километар а овај марш је посвећен фондацији Нурдор - Удружењу родитеља деце оболеле од рака, каже Богосављевић за Спутњик.
Дејан се, нажалост, окренуо хуманитарном раду подстакнут личном несрећом. Он је и сам остао без члана породице, те из тог разлога жели да помогне другима како и они не би пролазили кроз патњу кроз коју је он био принуђен да прође.
Прошле године сам изгубио брата од тетке који је боловао од леукемије. Прво сам хтео њега да спасим, међутим, било је касно, нисам успео ништа да урадим и нажалост знам кроз шта породице које имају неког оболелог од рака и леукемије пролазе.
Дејан Богосављевић
Дејан прича да се припремио колико је могао, али да се узда и у добру срећу и Божију вољу. Циљ му и није да се лепо проведе или постане популаран, већ да својим ходочашћем скрене пажњу на нешто битније. Нада се да ће људи и компаније овим путем чути за рад Удружења родитеља деце оболеле од рака - Нурдор, да ће новчано допринети њеном раду и спасити животе оних који већ бију ужасно тешку битку – битку живота.

Друго хуманитарно путовање

Пешачење му није страно јер је ово Дејану други хуманитарни марш. Пре овог ходочашћа запутио се пешке од Келебије до Јариња како би сакупио новац за лечење једанаестогодишњег Стевана Калиновића. Овај пут је понео мало пара, мапирао је трасу, набавио удобну обућу, упртио ранац и запутио се пут далеке Русије са вером у добре људе и снагу своје воље.
„Милион корака за Стеванов први“: Маршом кроз Србију до помоћи болесном дечаку /видео, фото/
Сналазим се како могу. Понео сам нешто мало пара, већ ми је ово други марш. Пре две године сам прешао целу Србију тако да ћу успети да се снађем.

Спорт, здравље, православље

Дејан путује у дуксу свог кик бокс клуба Фајт тим 019 и ово посебно истиче јер жели да скрене пажњу млађим нараштајима на значај физичке активности и спорта за физичко али и психичко здравље. Он се дуги низ година рекреативно бави кик боксом и напомиње да му је та чињеница много значила у животу, поготово онда када му је било најтеже.
Дејан Богосављевић
Ако те нека мука снађе у животу као што је на пример губитак драге особе, ако се бавиш оваквим спортом ти си ментално јак да пребродиш ту кризу. Научиш да кроз поразе изађеш јак и да победиш свој страх. Из тог разлога првествено желим да се што више младих људи бави спортом.
Као што се он угледао на старије који су њега учили одређениим вредностима, тако и Дејан тежи да пренесе на млађе генерације значај и вредност хуманости и љубав према спорту, како бисмо сви живели у духовно богатијем и племенитијем друштву. Што се тиче ходочасничких путовања, она тек следе.
Дејан Богосављевић
Боже здравља да жив стигнем у Русију и да се што пре вратим, па да се добро одморим и наспавам. Онда настављам даље, закључио је Дејан који уз осмех набацује свој ранац и креће на пут.
Коментар