Ја сам одлучио да пешачим до Москве! Србин спреман за велики подвиг да помогне животно угроженима

Богосављевић је самоиницијативно одлучио да пешке пређе пут од више хиљада километара како би, на једини њему доступан начин, пружио помоћ онима којима је потребна. Из Београда, где смо причали, већ је кренуо пут Русије.

Рођен је у селу које броји око двеста становника, ради у фирми која се бави истраживањем рудног земљишта, а одморе проводи на селу. Како нам признаје, нема могућност да финансијски допринесе организацији Нурдор, али је нашао начин да допринесе њеном раду.

Дејан се, нажалост, окренуо хуманитарном раду подстакнут личном несрећом. Он је и сам остао без члана породице, те из тог разлога жели да помогне другима како и они не би пролазили кроз патњу кроз коју је он био принуђен да прође.

Прошле године сам изгубио брата од тетке који је боловао од леукемије. Прво сам хтео њега да спасим, међутим, било је касно, нисам успео ништа да урадим и нажалост знам кроз шта породице које имају неког оболелог од рака и леукемије пролазе.

Дејан прича да се припремио колико је могао, али да се узда и у добру срећу и Божију вољу. Циљ му и није да се лепо проведе или постане популаран, већ да својим ходочашћем скрене пажњу на нешто битније. Нада се да ће људи и компаније овим путем чути за рад Удружења родитеља деце оболеле од рака - Нурдор, да ће новчано допринети њеном раду и спасити животе оних који већ бију ужасно тешку битку – битку живота.

Пешачење му није страно јер је ово Дејану други хуманитарни марш. Пре овог ходочашћа запутио се пешке од Келебије до Јариња како би сакупио новац за лечење једанаестогодишњег Стевана Калиновића. Овај пут је понео мало пара, мапирао је трасу, набавио удобну обућу, упртио ранац и запутио се пут далеке Русије са вером у добре људе и снагу своје воље.

Сналазим се како могу. Понео сам нешто мало пара, већ ми је ово други марш. Пре две године сам прешао целу Србију тако да ћу успети да се снађем.

Дејан путује у дуксу свог кик бокс клуба Фајт тим 019 и ово посебно истиче јер жели да скрене пажњу млађим нараштајима на значај физичке активности и спорта за физичко али и психичко здравље. Он се дуги низ година рекреативно бави кик боксом и напомиње да му је та чињеница много значила у животу, поготово онда када му је било најтеже.

Као што се он угледао на старије који су њега учили одређениим вредностима, тако и Дејан тежи да пренесе на млађе генерације значај и вредност хуманости и љубав према спорту, како бисмо сви живели у духовно богатијем и племенитијем друштву. Што се тиче ходочасничких путовања, она тек следе.